Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Механџија притрча услужно те смахну рукавом прашину с једног стола украју, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказама већ искривљеним да ниси могао никако усекнути њима, и —
Црњански, Милош - Сеобе 2
Са добрим оружјем, и школом, као град, који жито обори. Није човек све. Добар стрелац, ако продре у неку запаљену улицу, зна да каже непријатељском официру: Стој! Метком у чело.
Црњански, Милош - Сеобе 1
му се чињаше хотимично, прешао је Рајну посматрајући своја дела као да их неко други чини, газећи међу лешинама кроз запаљену улицу, као у сну.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
године (на Младенце, Благовести или уочи Цвети), девојке и младићи рано изјутра иду на ранило, када играју и певају уз запаљену ватру. Док младићи вичу „рана“, девојке певају: „Ој, цвеће раниче, јеси л’ скоро брано“.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тада она не би као сада, овако, сва срећна, поставила софру, метнула хлеб, со, запаљену свећу на среди и онда остало; донела у саханчићу јела из кујне, да се не би после морала дизати за време ручка.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Вратих се тако у свој кавез за канаринца и истог часа кљокнух као балон када наивно налети на нечију запаљену цигарету. ГЛАВА XИИ Ана се враћа кући, гдје њени родитељи корачају на прстима.
Потом наведени тролејбус истог часа стиже и наведеном лицу не остаје ништа друго сем да опсује и баци тек запаљену наведену цигарету“.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Анђелко изјури напоље, Цмиља и Иконија за њим. Цмиља носи отворен кишобран и запаљену свећу. Затамњење.) ИИИ СЛИКА (Улица пред кафаном. Неколико каиши за ђубре, посмртне плакате по зидовима и огради.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И време је. Доста си се намучио. Боље да ниси излазио. — Зашто? — Седе један поред другог. Ђорђе му загледа у цигару запаљену на усни. — Па, помрећемо сви. Можда би тамо у апси и преживео ово. — Човек се заплака и баци цигару у гроб.