Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако. Салета тако, салета... Док запева петао негде у селу... Нестаде попа. — Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.
Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене. Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.
Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! Утом запева петао у селу. Страхињи чисто лакну. Добро је, сад се већ ничег не боји!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чудни су звуци гусала! Они цy као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... Станко запева. Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила. Стојан пише књигу Алилу: Ој, Алиле, кладушко копиле!
— Зликовче!... Хајдуче!... Алекса није могао речи проговорити... Стегло га нешто у грлу... — Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!... Зар што истину говорим да погинем?... — Зликовче! Зликовче!
Очи јој посташе живи извори. Она зајеца... дође јој да из гласа запева... И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. — Рано моја!... Благо моје!... Немој плакати!...
Докопа своју шару са земље, па викну: — Боже!... хвала ти!... А сад — Турци, тешко вама!... И запева: Оде Станко лугом певајући; Оста Лазар ногом копајући; Он остаде у пољу широку, Да га кљују орли и гаврани... 25.
Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!... Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НОЋ Кад геније ноћи на крилима сјајним, Крилима од ватре, преко реке мину, Невидљива вода усхићено сину, И запева гласом болним и бескрајним.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу. Дође ред на новог учитеља да прихвати. Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева.
— Певали смо ми и ову — дира је поп Спира па запева: О, незлобна голубице, Невина моја грлице! Како тихо ти почиваш, И конечно не чувствујеш Бол сердца мог!
— Та иди, молим те! — љути се гђа Сида. — Па тек ова! — дира је опет поп Спира, па запева: Сјећаш ли се оног сата, Кад си мени око врата Бјеле руке савила? И кријући твоје лице Мени скоро...
Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати са тамбуром. Спочетка се Јула к’о и женирала и љутила помало, јер јој се учинило да је Шаца исувише
А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму: Сека-Јуцо, што гледите? Ала сте ви смешни!
« вели јој он, а после тихо запева, тако тихо и тужно као грана зелена кад запишти на ватри, тако залева он њену милу песму: Теби љубав јавит’ не
Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она запева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: »Пусти, боже, све громове твоје, па потуци све комшије моје,« а то се, знате,
Развеселише се попови добро. — »На рјеках вавилонских, тамо сједохом и плакахом,« — запева поп Ћира раздраган. Затурио се мало у столицу, па пустио глас, а диже обрве, и везе и кити све лешпе и лешпе, на
« вели раздрагани домаћин. — »Севај, Тино, у подрум по вино«, додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: »Сипај, Тино, кроз кецељац вино!
Да ви’ш да смо ми млâде, како се не би дале молити« — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом. Запева ону стару нежну песму: Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет.
Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју је Јула отпочела, и, после неког опирања и извињавања, запева старосватица пету строфу: Зар тамо куд си пошла, Зар сунце лепше сија, Ил’ цвеће лепше клија? О, врат’ се, снаице!
’Ајд’ баш ту! — А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече, па наби на очи свој свилен бачки шеширић, па запева јасним гласом: Јуло рâно, та ми смо род одавно. — А откуд ти — прекиде га путник — баш та песма паде на памет.
Африка
Један од мојих пагајера реши се да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама;
Црњански, Милош - Сеобе 2
Одмах затим чу кикот из баште, човека који се смејао, као да га неко голица. Тај глас запева: „Швалер био, батине добио! А швалерка остала девојка! О-о-о-ј!“ Познао је смех Филиповича.
Влашкалин, тад, запева, а певао је као с неба. Он никако није могао да се отресе своје кучке, која је била пошла за њима, а која је трчкала
Црњански, Милош - Сеобе 1
битака и на зимовању, где су многи умирали, тим пре што је уочио код тог народа дубоку потребу да много пева Богу и запева над мртвима, проводећи читаве ноћи, после бојева, у логору, у јадиковању, и пијанчењу, уз ватре.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
подилазе кад јуначке наше песме слушамо, и коса нам расти, а очи се сузама пуне кад нам слепац српски (песме) наше запева.
Мелодичност његових стихова је тако велика да је читалац у искушењу да их запева, и није случајност што је готово трећина његових песама стављена у ноте и што је он не само најчитанији но и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
18. Ти запева од Милоша Што Мурату за врат стаде, Спомену му друга лоша, Прокле Вука што издаде. Ал' тек песму што одгуди, Сам
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева под твојим прозором кад те другарице почеше облачити. Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по
Хтела би да полети, али не зна куда? Да бројим звезде? Да певам?... Са улице се чују гласи и бâт корака. По неко запева, глас му се простре, разастре на све стране и полако, дршћући, утоне у ову слатку, летњу, тиху, вечерњу тишину!...
Да знајеш, моме, мори, да знајеш Каква је жалба, мори, за младост?! Чу се где запева он. — Жалба! ... — дахну силно Цвета.
Чича Тома једнако зове тетку, своју сестру, да му седи до колена, наздрави му и запева... Тетку стид. Моли друге гошће да је која одмени. Аја! — Није дан, неће. А она се снебива.
Клекну до свога брата чича-Томе, наслони се на његово колено и гледајући стидљиво у свој кут, чупкајући бошчу, запева мило, дрхтаво, из дубине... Испрва као стидећи се, а после, кад почеше да јој помажу, пусти глас и отпева целу песму.
а она окрећући главу од осталих, као бојећи се да ови то не опазе, гледајући у таванице, више себе, пође вратима и запева: Горо ле, горо зелена, Доста сам по те одија. И изиђе с девојкама у другу собу.
У том снашка Паса запева силно. Томчи сузе навреше, саже се, загрцну... Пух! — хукну и сав дуван излете из цигаре, оста му само папир на
У том јој најстарији брат запева. Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета и говорио му, певајући и нудећи га да пије: — Пиј, Мито...
знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село равно“ — запева тако пространо да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Досади се снаши што свекрва између њих спава па се почне мрштити на њу. Кад и то не поможе, снаша једну ноћ у спавању запева: Драги с краја, злато до дувара, а у среди ко памети нема... Свекрва се пробуди и запита: — Шта то певаш, ћери?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Истину ли говориш? ЉУБА: Бога ми, мајка! СТАНИЈА: Еј Београде, како ли поцрни! (Запева.) Куку, Стано, кукавица, куку, Стано, несрећница што си, Стано, дочекала; те да покор, Стано, гледаш!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
тако луде жеље, Тужна су ми поља и дворане веље, Кад се у њих сами уселио јад; Тек што зора сину са истока рана, И запева славуј у сусреће дана, Јунак их је један походио млад.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ал нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће
Певач са брда запева: зашто се одасте тој вери у пошаст, кад ено сунце бодро сија и дивна су здања за човечијег сина, куле од мермера и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ко би се могао у згодном тренутку, управо најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата. Мало после запева петао; нега прихватише други и отеже се позната паланчанска јутарња песма...
Једно време он беше готов да запева »Преславнаја днес«, али у место тога прекрсти се и поче даље да мисли. Видиш, сад се сећа и шта је згрешио, те му
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! »Зар певао?! Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш! Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!
И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина
и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле
— уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
тада да, ко некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над пламеном који обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче... НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну: Да знаш, дико, да знаш, дико, Како венем за те.
Бесно грлећи, дирала је: — Миту, Миту овој пуштајте! — И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито!
клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева: Миром Господу помолим сја!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врело? О, куку! куку! свет запева цели; Задрхта душа као небо цело; И маса звезда са неба се просу На тугу, јаде, љубав, срећу рâну, На мртву душу
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да скочи с кола, сломи пушку о точак, завитла у Врзину кесу из недара и пође пешице по пртини? Да запева у инат свима?
Не би ли и они прихватили, он запева сам, из свег гласа: Јечам жњела, јечам жњела Гружанка девојка... Његову вику нико не прихвати.
Било је дубље од бунара, од Мораве, од сињег мора, то његово ћутање. Аја стојим у њему и благо ми око срца. Понекад запева. Глас му није био богзна какав, али се видело да мушко пева. Не даде Бог да његово остане за њим.
Као изубијаних. Двапут се загрцну. А зуби осташе да се беле. Под прозором запева петао, весело, из све снаге. Никола трже браду с кревета и погледа по соби пуној шареног јесењег јутра. Сам је.
Соба је шарена од сунца, венчићи сувог смиља упалили се и диме, под прозором занесено запева петао. Прсти су му хладни; дојка је топла, мека је, само му средину длана голица чворић, као да хоће да се укуца у
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ја једини имам два имена, јер сам најстарији! — малишан се насмеја, сиђе на столицу, заигра и запева: Хеј, хај, хој, сав малени народ мој у ораху граду, у дебелом хладу живи живот свој!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сунце на школе осме'не, Хај, на школе и дарове њене; Мудре књиге кад полете летом, Да Србина изједначе с светом; Кад запева Равијојла вила: „Сад је јава што сам негда снила!“ - Зар ни онда, кад се мети стиже, Кости моје да не дођу ближе!
тада да, к'о некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над племеном које обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче... М.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
То је била песма јака, Клик орлова, цвркут шева: И у нама све запева, Све запева, све заплака. А из цвећа, а из снова, Мелодије и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих
То је била песма јака, Клик орлова, цвркут шева: И у нама све запева, Све запева, све заплака. А из цвећа, а из снова, Мелодије и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих гора, Ново небо,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Поље, птице, далека стабла шуме и добар пољски пут, све се удружило да запева песму о лепотама слободног луталице. Уз “збогом” гостољубивој кући фармера Брауна, најкраћим путем отишао сам у далеку
Ћипико, Иво - Приповетке
Жупник, у сјајним одеждама, наоко миран, у сав глас запева светачку песму. Мајка и кћи простреше се по Марку. Стара куне и жали, а Божица на коленима гледа Марка замрла, бледа,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Зимзелен« ДЕСКАШЕВ И БРАНКО Кад Дескашев крочи На више стȁјало Па запева: „Гусле моје, Овамо те мало!“ Тишина застрепи, Око нам заслепи И разли се сета Као мирис тужна цвета С неког
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
дана мало ватре заљубљено налик на сунце Седмога дана не запеваше анђели Осмога дана у понедељак први пут запева птица од пепела. и зид проговори.
Петровић, Растко - АФРИКА
Један од мојих пагајера реши се да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама;
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У мој се дом набуташе (нагураше) петшест, ни саг не знам како. Баба ми стаде да запева и јала (полети) да закута (завије, заклони) два ми унучета, а они силдисаше проклетници и исекоше ми и бабу и унучета.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дајте коњак! — наређује „Фикус“. — Камо песма?... Песму хоћу! Итс е лонг веј ту Типерери... Запева Пера „Ђеврек“ популарну енглеску песму.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад је дошло Ружичало, Изишло је Цвет-девојче На гроб оца и матере. На све стране свет запева За милима у земљици, А најближе Цвет-девојки Седи Момче голобрадо, Крст рукама загрлило, Главу на те наслонило,
А најближе Цвет-девојки Седи Момче голобрадо, Крст рукама загрлило, Главу на те наслонило, Нити јеца нит’ запева, Већ уздише из свег срца, Крадом сузе с ока таре.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Па пролеће над нама плаветна рашири крила; са тајне спаде скрама, сном букну у биљку клица, и заромори гора, и запева тица. 5 Ми тихо, руку под руку, румен док лета избија на плод и зреле ливаде зричу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... Једног јутра баба Стана се диже.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Зелене палмове гране, И звекет звонаца јасних свечаност казује њину, И дете дисаше бурно, и у сну запева јасно: Осана Давидовом сину! И стари крпа се трже.
храшће зашушти монотоно Старинску некакву песму, старински неки јад; Бели се занија цветак, кô мало сребрно звоно Запева цео сâд. Из мрака, из неба, земље, извиру чудесне приче, Гласова све јаче бива и ваздух чисто ври...
Ноћ се клонила зори, С истока јутарња звезда кô искра огњена гори, И петô запева јасно. Зора се засија чиста Кад кравар подиже главу, кô Лазар на позив Христа, И роса, што хладни ветрић с крила је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Где је коза везана, ту има и да пасе. — Е, хвала на друштву.” Тек што је мајстор Коста изашао, а онај говорник тихо запева: Ој Костице, туго моја, Шта ће теби деца двоја, Кад не могу бити твоја.
Носи то, учо, и нека дечко спреми за после, јер ће Србима још требати сјајно оружје.” И запева тихо: Од јалмана до горњег нишана Пушка мије златом обљевена. Сећа се мајстор Коста свих тих прича.
Одоле, из баштице, чуо се ведар Србин глас: Нано, сметам ли вам? пева ми се! — И запева тихо, са умењем певати: Сунце седа, ноћ ме гледа, а ја, тужан, куда ћу?
Видесте ли мог Србу после матуре? То је високо, то је здраво, то је лепо као гора! Кад проговори, кад запева, тице заћуте и слушају га... Видим, увијате врат, велите: није то главно и најважније. И није. Али Срба добро учи!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Поштује га цео свет и сви га љубе у руку, — говорила је она. — Па онда, не ради ништа, запева који пут, о великој недељи, „амин“ и то му је сав посао. — Бојим се, много је жив, а митрополит треба да је смеран!
– надвиси гласом Јанко Веселиновић и погледа по свима редом, као да би тога часа рад да запева Старца Вујадина. – Да чујемо Јанка! – кличе омладина са доњега стола.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Не гутам... ја... овај. Јок! — и Коста забаци капу на теме, завали главу, зажмире, а рукама се одупре о сто. Онда запева промуклим гласом, али тихо, да га не чује командант. Мила мајко подигни ме малко...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш. Птица запева на грани, Девојка запева у башти. Доктор трбух просече, Извади бубрег болесни: О колико је велики!
Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш. Птица запева на грани, Девојка запева у башти. Доктор трбух просече, Извади бубрег болесни: О колико је велики!
И би му мило у души што ће и таквог имати у збирци. Птица запева на грани, дивка заплака у башти, Доктор је спустио чудни бубрег у теглу! Све болничарке беху ту и два чистача болнице.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва се усудила да седне, а када је села учинило јој се да јој дланови вољеног обухваћају стас. Од среће жена запева, а песма пође низ ливаду и шуму, заједно с причом о столици.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Како ништа, кад ено и пушке бацају! ВАСКА Е, какве пушке! Само нека им она, Коштана, запева, па не само пушке, већ ће и главе побацати. А нарочито он, наш брат, красан наш брат!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави, па запева, онако као за себе: Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш... Калфа Коте остави рад па га само погледа.
које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму: Зелен зекир, драго моје! Што ми, драги, не долазиш?
стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче“, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!
као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако: Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш.
је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати ако се само још једном запева таково „Иже херувими“!... После тога није пан Франћишек ништа компоновао.
— Ела, Васке, запој!... Жâлна сам, — жалну ми песну запој!... А Васка запева: Излегох да се пошетам Низ тоја пуста Битола, низ Еврејското махало, низ тија тесни сокаци.
се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму: У башчу ми зумбул раст’о, — ја га не гледах; на зумбул ми булбул пој’о, ја га не слушах!...
Али вечерас Мане није поручивао ништа. Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму. Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ћулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем у дахирета.
Али вечерас Мане није поручивао ништа. Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму. Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ћулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем у дахирета.