Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” чуше, — верујте, децо, да ту није војник остао, који запевао није, а многи је старац радосне сузе проливао, кад је тако дочекао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Баш си убио Лазара! — Убио сам га!... Хвала нека је Господу на његову дару!... Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... — Причај нам како си га убио!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво, а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.
Одмах после те песме ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: Чија ли је тараба, Чија ли су врата, А чије је оно луче, Што оданде гуче?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“, „верујте децо (каже прота Матеја) да ту није војник остао који запевао није, а многи је старац радосне сузе проливао што је то дочекао.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Њих би давао добром певачу, и овај би тада загудио и запевао, а гости су слушали. Управо, морали су слушати и дивити се, јер је и газда Радисав тада слушао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ах, а од прошлих дана остао му само леп, звучан, мек глас. Ретко је од тада певао. Али сада, кад год би запевао, певао је тако тужно и изразито, да би сви падали у севдах...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ракочевић је онда спустио заставу и запевао гласно тадашњу државну химну, коју су сви они, напред, прихватили и певали.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Осећао је како се у њему крави нека давна топлота и када је, после вечере, запевао, глас му је био без пукотина: сам недодирљив, тај глас је додиривао све.
Можда и због тога, те ноћи, нико није хтео да види крај певању: Вишњић је прелазио из песме у песму. Најзад је запевао и ону, стару, о светом Сави и Хасан-паши.
Вишњић је запевао, јутро се прозирало од пролећних светлости, Вук је проверавао реч по реч: знао је да је добио чудо од песме, радовао
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
одрећи поезију ће сви писати истина ће присуствовати у свим речима на местима где је песма најлепша онај који је први запевао повући ће се препуштајући песму другама ја прихватам велику мисао будућих поетика: један несрећан човек не може бити
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
своју грозну чељуст, а ја јој за длаку, танку, танушну нит измичем, пљујем јој у губицу смрдљиву, радо бих јој запевао на уво неку поспрдну песмицу али за толико ипак немам даха. Ако и паднем, барем сам кренуо. Јуришао на немогуће.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана кад је ту исту песму пред њим запевао. Зато је више није певао пред мајстором.
Зато је више није певао пред мајстором. Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао и, ни крив ни дужан, добио шамар да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.
уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.
Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму „Синоћке те, леле, видо’, Зоне“. Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму у којој
Твоје руке — ракли-сапун, твоје очи — два кладенца, Твоје лице — јасно слунце!... Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење