Црњански, Милош - Сеобе 2
лепа, кроз куће и вртове својих познаница – међу којима је била госпожа Монтенуово из највишег друштва – да није била запела за око, баш тој госпожи Монтенуово.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Згрозише се: — Та г' умори! Тако њима срце збори. Отворена у њи уста, Ма запела речца пуста, Нагла к срцу крвца врела Па се тамо сва следела.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Постоји нешто што је изнад тога! ГИНА: За мене не постоји! ДАРА: Онда хајде, кад си толико запела! Али да знаш да нећу дозволити да ичије емоције доведу у питање нашу акцију, па ни твоје! (Одлазе према реци.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
О главо, ман се почела и начела! Треба те дати на хемијско чишћење! — Ал глава, ни да чује! Лудо запела Куд не треба, у наопако мишљење!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Било је очевидно да је мрежа запела за неки јак, а непокретљив предмет вероватно какав стари потопљен једрењак зароњен у муљ) и да је то нагло зауставило
томе раду почео постепено нагињати на ону бочну страну са које су машине затезале кабл, али предмет за који је мрежа запела није попуштао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да му ко длаку од бркова попије, би се отровао. Да му по кући повучеш драчу, не би му ни за што запела! Дао би ти око из главе. Да окуси гуја од мене, би се отровала. Да падне с дрвета, однео би кући грања.
млијеко укисели док она буде до врата), па се обрне к вратима, а лонац и млијеко за њом по земљи, јер је нехотице била запела ногом за упрту од торбе. Милутину по полутину.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ГОСПАВА: Не знам ко ће, ако ти нећеш! ПРОСЈАК: Ти прво погледај себе, па онда друге! Запела си да пришијеш осми џеп! А осми џеп, то су велика уста! Гута куће, гута људе, гута главе! Паз да и тебе не прогута!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— поздрави га писар. Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ко бујица хтеде да ме потопи, Стопут ми смрт своје замке запела, И сваки дан опасност нова, Водила ме хладноме гробу на руб.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лекса га служи срдачно. Свим силама је запела да спасе брата и Влаовића. Заварава га да једе. Одобрава му што је све старо избацио из куће, и што не воли више ни да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ја је дохватих за руку: — Стани, женска, где си запела! — рекох јој. Она хоп, седе ми на колено, и поче нешто да говори. — На који бре језик говори?