Употреба речи запенуши у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши. И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле: „Овако се сузе леде!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Дигоше се ћелепуши, Кô да друга коса ниче; Па кô змија када сиче, Сав се сабор запенуши: „Тешко теби, несрећниче! Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Хукне у крај, лак се запенуши и враћа се у своје пучине натраг; задржава га песак те забрањује у поља се разливати. А и што ли је слабије од песка?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности