Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Само што погледа Маринка страшним погледом, па јyпнy као звер... У тренутку се вратио. У руци је носио запет пиштољ... Јурио је правце колу... — Лакше!... прикрадај се!... Они ће те други смотрити!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— начини себи длакави брк. Сутрадан, опет, трн, као запет, ухом се пита: „Чуј ем копита ?“ Њи-њи Кобилић то путем граби, а трн и њега па за реп зграби!
Пође и деда, запет ко пушка, хоће да види цвета ли крушка. Плави се небо ко шатор сведен, одјури зима на север леден, а наврх горе,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чак је и кокетна и лепа поп-Томиница у гробу. Умро онај њен фини бели носић за који је вечито био запет црн вео с вишњикастим ситним бобицама.