Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
слику једне неутјешне вјечности, тиштале нијеме мрклине ниских непробојних небеса, којима и у мраку слутимо оловну запечаћеност. Тонули су у помрчину рујно разбољени сутони, с тјескобом крајњих растанака и с језом коначних потонућа.