Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поч’о нас је совјетовати... и већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби. Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем да смо се споречкали, и да се он онако У јарости бацио на мене оним
— А дабоме. Зато ’ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и дêран! А ја те нисам ни запит’о певаш ли ти. — Ко? Је л’ ја? А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело! Певам и појим, господин-попо.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Приповедајмо штогод о њојзи!“ Посади се, и жаром питљивим Успламтеше шупљине очне му: Запит'о је о својој љубави. Казив'о сам му да се сећа на њ, и да ће њега памтит' вечито, Јер сећа га се, то зацело знам, Кад