Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Једном сам га и ја, иако сам знао откуда толика промена, опет запитао: „Побратиме, шта је то с тобом? Шта се то за кратко време учини?
За све то време Милисав ћуташе мирно и не мичући се, као човек који се на нешто одважио, али кад га је капетан запитао што је човеку кућу запалио, он сасвим кратко одговори: — Ја нисам! — Ниси?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Газе прсте, газе зубе, газе уста! На ђоновима разносе брашно и крв! Зар се никада ниси запитао зашто су ти обули те чизме? Зар зато да, штитећи нечије шешире, шутираш и разбијаш нечије главе?
Главе као лубенице и тикве? Главе као земљане ћасе и лонце? Зар се никада ниси запитао да те чизме можда нису од камена, а газде су те послале преко воде?
Зар се никада ниси запитао да те чизме можда нису од камена, а газде су те послале преко воде? Да ли си се икад запитао да ли ћеш успети да изујеш те чизме?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
000 војске. Он и томе каже: „Није истина!” Да, — одма ме је запитао: „Камо ти хат?” — Кажем: „Послао сам у Забрежје, да се мало поизлечи, гди га је тане мало ударило на Шапцу с Турци
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ми ти се, богме, спремамо... Милош да пропадне у земљу. Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!... Ушепртљи, па поче лупати којешта: — Та... надам се... добрим прошевинама... Хоћу рећи девојкама... онај...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па то баш није ништа неучтиво!« Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека.
Шацу је истерао катихета, а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже »шалај!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Ете... — почела да муца. — Па шта? — храбрио је попа. — Хоћу да се удадем. — За кога? — строго запитао је поп а већ љут што му се још и тиме досађује. — За Љубу... Поп поче да се шали: — Како за Љубу?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад су кола стала, из стражаре на тргу, изишао је сержан. Пришао је колима лагано и провирио у њих. Запитао је нешто госпожу, открио канаринку у кавезу, а поздравио, са поштовањем, три фратра у колима.
На гробљу. Кад је честњејши Исакович запитао Валдензера за његову ћерку, Валдензер се, и кад је о том била реч, тешио. Вели, његова ћерка одлази код његовог
А кад би ишао у кућу, ишао би као у посету. Огрнуо би капут. Гроздин је Павла одмах, нељубазно, запитао, колико остаје у гостима. А кад му Павле рече, само два‑три дана, старац се одобровољио.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад би неки путник запитао за чича-Тришин млин, сељани би обично одговорили: — А, чича-Тришин млин?! То ти је тамо гдје је ђаво реко лаку ноћ,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја нећу то што ти хоћеш! Једва скупивши пљувачку да покренем језик запитао сам је шта је то што ја хоћу а она жестоко и нагло ме ударајући песницама у груди рече: - То. То. Ти знаш! - Не знам!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
другим, недостижним девојкама које нас нису хтеле — Вера је ублажавала наш љубавни јад, а да се нико никада није запитао пати ли можда због тога што се не заљубљујемо у њу.
Милићевић, Вук - Беспуће
И у једном тренутку огорчи се на себе, осјетивши у себи страшну малодушност. „Зашто сам ја такав подлац?“ запитао се болно. „Ти нијеси рђав човјек, а нијеси ни добар“ , одговорило је нешто у њему.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тако је чешће радио. Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.
Тако је чешће радио. Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.
А син му је и био несташко и окаченик, тако да се забринути отац често запитао: »На кога се уметло, ако ко бога зна!« Зато се газда Радисав старао и разбирао и за учење и владање Марјаново; а
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши, онда би га цар Тројан одмах посекао.
А оно му одговори: — Нисам још ништа. И тако прођу три године дана, и кад би год мајстор запитао дете шта је научило, оно му свагда одговорило да није ништа.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НЕША: Ја кога сам год запитао, сваки је добру реч за вас реко, а и сам сам видио да сте честит и ваљан дечко, зато вам са свим срцем дајем моју кћер.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Него како би га поставио, положаро једна белосветска? —Ја бих се, пре свега, запитао да ли смо у овом тренутку, имајући у виду сву његову објективну сложеност, даље или ближе белом у односу на
Како је тамо стигао ни сам не зна! Углавном, брица га је по завршетку бријања потапшао по образу, пробудио и запитао: „Мало алкохола?“ — на што суленце са Аде одговори као из топа: — Море, какав алкохол на празан стомак!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда је управио прст на једнога и запитао како се зове. — Вучко Стојковић — дрекну онај из строја. — А коме се ти обраћаш?... Оној штали или дрвету?...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад би на летовању, у бањама, неко сео на клупу поред остарелог Паје Путника и покушао са њим да разговара, Путник би запитао: „Је ли господин Србин? Онда немамо шта да разговарамо!
по станицама, сви ми казују пут и смеше се, а један угљар, с којим сам провео вече, потапшао ме је по плећима и двапут запитао за име. И, кад се сетим Париза, ја се смејем.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. После свршеног збора, запитао сам био једног: — Зар код вас нема луди што се баве политиком? — Било је и тога. — Па? — Ништа... Будалаштине!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се како је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од брода, а Турчин су све пет прста каже: „Ено онамо!“, а капетан није знао којему ће прсту вјеровати.
Штође, штође! — Некаквога попа, који је рђаво читао и прескакао ријечи, запитао неко гдје је учио књигу а он одговори: „Штође, штође“; онда му онај, који га је питао рекне: „Ва истину и читаш штође,
баба кад је један од путника који су били засјели око ватре, те чобани нијесу могли приступити да се огрију, запитао како је вријеме напољу. Куд је, снашо, у то село пут послије ручка?
Куд је, снашо, у то село пут послије ручка? — Запитао накакав путник младе пред кућом, ђе је био стао да се напије воде или да запали лулу, а она му одговорила: Овуда,
— Казала Сарајевка кад је муж, дошавши из чаршије, нашао у постељи болесну па је запитао што јој је. Пошто, Влаше, кокош?
— Приповиједа се да је одговорио Херцеговац кад је првипут виђео рака, па га неко запитао шта је то. Ваља да му се учинило да је налик на челу по ногама и по брковима, а на брус по оним зрицима што се виде по
Шта нема у царевини. — Тако се приповиједа да је некакав гост на јелу запитао домаћина има ли паприке, а домаћин му одроворио: „Шта нема у царевини!
Климентија, заменивши га св. Николом. Добро је (кашто) и паметну жену послушати. — Некакав Херцеговац запитао кадију ваља ли жену послушати, а кадија му одговори да не ваља; онда Херцеговац настави: „Моја жена јутрос бјеше
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А оно одговори: „Нисам још ништа.” И тако прођу три године дана, и кад би год мајстор запитао дете шта је научило, оно би му свагда одговорило да није ништа.
звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У годинама кад су њега оставили у врбаку, ништа се не памти. ’Хоћеш ли да ти покажем место где су ме оставили?’ запитао ме, устао и узео ме за руку. Била је помрачина; да није вода хучала на витлу, не би се знало да смо на реци.
и страховао да не сретне познаника, некога ко би га упитао за укућане и њихово здравље, поменуо ода, жену, брата, запитао шта он ради сада ту, у Београду.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пре но што бих се за којега од тих твораца науке определио, запитао бих се да ли би се његова учења могла саопштити на лако схватљив начин.
предавања разбрали, у слепом поверењу, позвао на исказе других, а није нам ни њихова имена овде саопштио, нити се запитао да ли тим исказима треба веровати.
„А што се тиче питања“, настави Аристархос, „да ли су моји поузданици достојни мене, ја бих се рађе запитао да ли сам ја њих достојан, јер су ти поузданици: Талес Милећанин, Еудоксос Книђанин и наши Александријци Аристил и
Аполониос се, као што ћу сада да покажем, запитао: како се одигравају небеске појаве пред нашим очима ако Аристархов систем одговара истини, тј.
Већ Торичелијев учитељ Галилеји опазио је да се вода може шмрком црпсти само двадесет рифова високо. Торичели се запитао колико високо се може жива таквим шмрком подићи.
Њутн се запитао не би ли било могућно те науке оспособити у тој мери, да сва кретања која опажамо у природи растумачимо законима који
Њутн се запитао не би ли било могућно објаснити ту загонетну појаву опитима и егзактним мерењем. Тако је Њутн сагледао пред собом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На њен поздрав ја сам одговорио учтиво, и опажајући да се намерно не удаљава, запитао је нешто о њеним овцама. Одговорила ми је радо, па ме је и сама питала о моме чину и кога је рода моја униформа.
стрељачки строј, да обичним кораком врши наступање у стојећем ставу иако је сав тај огањ на њега управљен, ја бих се запитао: „Ама, јесмо ли ми на маневру или у рату?“ А војници су, збиља, тако наступали. Ретко би кад потрчали.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кô што му је заповијеђено, и цар се веома зачуди трешњама усред зиме, па га добро надари и пусти кући, а да га није ни запитао оклен му трешње. Цар је хтио с овијем трешњама своје укућане изненадити, па их сакрије до вечере.
звао бербере да га брију; али како је који ишао, није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао.
А оно му одговори: — Нисам још ништа. И тако прођу три године дана, и кад би год мајстор запитао дете шта је научило, оно би му свагда одговоррило да није ништа.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
”Да ли се то може назвати колешким животом?” - запитао ме је зачуђено капитен бруцошке момчади. Његово понашање није ми било чудно јер он је био дете богатих родитеља.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па набрао обрве, натуштио се и страшно запитао: — Јеси ли Србин, Иване Војиновићу? — Јесам, честити оче! — Јеси ли Србин, питам, Иване Војиновићу?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Иза положаја свили смо се одмах у маршевску колону и кренули журно. — Који су војници сачињавали четнички одред? — запитао је поручник Мишић.
Нарочито ми је нагласио да одржавам непрекидну везу са онима лево и десно. — Шта треба да нам буде крајњи циљ? — запитао сам. — Београд — одговори мирно, завијајући цигарету. — Како?... Одавде право! Он се насмеја.
Онда се диже: — Куда? — запитао сам га. — Идем да нађем другу. Небројено много пушака било је разбацано и, разуме се, узеће прву на коју наиђе.
А сад, како је онај трећепозивац заплашио Бога, ко зна колико ћемо још ратовати. — Какав трећепозивац? — запитао сам га. — Не знате?... Нисте ли чули за причу зашто смо отерани на Крф? Рекох му да знам.
Убили би ме сигурно. Видиш ли — Влајко зажмире и значајно ме погледа — тада сам се први пут запитао: а зашто?... Зашто се ми бијемо?
Људи су прилазили полако и збијали се у гомилу. — Камо теби бајонет? — запитао сам једнога. — Пребио ми га куршум, господине потпоручниче. Неки заостали на оном камењару и обавијају завијаче.
Није реч о мени, знам. Али дозволи, не могу ни ја тако лако да жртвујем своје људе... — С ким се то препире? — запитао сам Луку. — Сигурно са начелником штаба. Тај не може очима да види нас артиљерце.
Мене подиђе неки жмарац низ леђа, а очи као да ми се замутише. Запитао сам га застрашено: — А шта ћу вам ја ту? На једном крају усана капетана Стојановића јави се једва приметан, ироничан
Схватио сам... Али ми је чудно било, зашто је земља испред ове наше објавнице толико разривена, као да је неко орао. Запитао сам командира. — Њихова стражарећа одељења излазе ноћу, и бацају бомбе на нашу објавницу. Дању их нема. — Зашто?
Сад смо били као у гробници. Да бих растерао мучне мисли, запитао сам командира за ону трећу групу војника. — А—ја!... Јест.
— Разуме се. Волео бих да видим тога коме је мило да погине. Али, тек, било овако, или онако, посао се врши. Запитао сам командира за пету групу. — А... они су цвећке позадине. Забушанти. Срећом, те њихов број није велики...
Дође ми да се насмејем начину њиховога опхођења. Да бих их увео у природни разговор, запитао сам: — Откуда ви, конички официр, у пешадији? — Потписати је дошао у сукоб са законима позадине.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола, наравно, створи му и скакавца.” Једном ју је неко запитао: како то да баш Швапче толико заволи. Госпа Нола, што обично није бивало, не одговори подуже, па онда рече одлучно и
Са овим последњим осмејком на лицу запитао се сутрадан у себи: „Математика? то је повратак у гимназију, у сиротињу? Дакле, не.” И уписао се на медицину.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али то што је Живку било могуће није нама осталима. Тако сам ја једанпут, кад ме је запитао о Конди бимбаши, покушао да се на правим Ужичанин, па ми није испало за руком.
Када је, на пример, идућег часа професор запитао Сретена Јовића шта су то помоћни глаголи у немачком језику, он је, са дубоким уверењем да је објашњење потпупо
Кад сам једанпут, у својој наивности, запитао нашто те непознате количине, кад већ постоје познате и кад оне врло лепо и корисно служе, један професор математике ми
Да би збрку компликовала, она још и дели клатно на разне врсте. И кад би вас ко запитао каквих све клатна има, ви би, је л' те, одговорили: — Клатна има на дуварском сату, на ускршњем звонцету, на црквеним
Том приликом сам је озбиљно запитао: — Шта мислиш, Персо, хоће ли ми те дати твој отац, ако те запросим? Она поцрвени, обори очи и у забуни преби
Када смо се идућег четвртка састали, прво што сам је запитао било је: — Јеси ли научила оно? — Јесам! — Дај да те слишам! Дивно је знала, од речи до речи, напамет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ето тако, видите и сами. А ви? Он тужно махну руком и климну главом: — Горе бити не може... Са извесном стрепњом, запитао сам га: — А батерија? — Не постоји више — једва изговори и у очима му се појавише сузе.
Онда се одвајале чете да попуне празнину. Разуме се, увек бајонетом и бомбом... Ако би сада запитао некога пешака да ти по реду исприча на којим је све положајима био, уверавам те, тај се не би сетио.
— А зашто управља? Да бих га прекинуо, јер нисам знао ни сâм како да му објасним што би му било схватљиво, запитао сам ја нега чији је он? — Мамин. — А где ти је мама? — Отишла да дође... — А тата?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли, Сивче, како наш јунак струже! Још неколико пута запитао је Сивца шта мисли о Мачковој храбрости, али како се магарцу очито није причало, Стриц на крају мудро закључи: — Имаш
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А да би нас с друге стране ко запитао имамо ли књига, какве ли књиге имамо, то би остао блекан; ни имена којој књизи не би знао казати, а камоли из које
Ни куцнуо у врата, ни запитао: слобода ми је ући? Зар си ме тек тако за неку просту девојку а не за марицу мислио да сам?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тако мисли Поте и једе печену бундеву, и теши се и ужива већ сад. Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму. Калфа Коте не доби одговора.
гуска из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру, Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.
И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... — Што, што? Што, бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. — Ешексене!
Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је исувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно: задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и
А кад га је овај зачуђено запитао нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци, Мане му је одговорио хладно и мрачна
— Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли? Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је