Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У неко доба пук се заустави да напојимо коње на једној речици. Наиђе капетан Јован, те га запитасмо за ситуацију. — Наша је дивизија резерва армије. А то је нешто најгоре за нас.
Преплашене шеве лепршале су изнад наших глава. Наиђе ордонанс из штаба пука, те га запитасмо зашто оволико стојимо. — Заглавио се мостови трен у бари! — онда поверљивим гласом додаде: — Сада ће бити прелаз.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али белај!... Нигде воде, што рече друг Влајко. А језик се залепио за непце. Наиђоше неки војници, те их запитасмо за извор. „Испод овај камен цурка“ — и показа нам руком на једну стену. Војници потрчаше. Направи се гужва.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Као кад, Боже сачувај, баците камен у воду, па се вода заклопи. — Нас две јуче, богами, препречисмо Лазарићки пут и запитасмо. Али она, већ знате, кад нешто неће да каже, бадава је и миловати и силовати.