Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Али се голи синови на те њихове заповести не хтеше обазрети, него лепо и уљудно запиташе: — Куда ћемо са болесницима? — У начелство!
Теодосије - ЖИТИЈА
што су га ухватили, него због тога што су му прекинули пут те неће доспети к старцима пустињацима за време обеда. Запиташе га: — Ко си и из кога си манастира?
Сви око њега скочише, и запиташе га за узрок страшнога крика његова. А он, јадник, једва дишући каза: — Неки страшни младић по заповести Савиној —
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Буде премештен у поштанску струку. »Међу слепцима ћорав краљ!« рече Јован кад га запиташе што је променио струку. Добио је и класу, постао је поштар ВИ класе, па ту остао неких петнаест година, тако да је већ
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идући мало наприједа сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда. Ђаво рече: — Кривда! И тако добри изгуби стотину цекина.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Два младића, пријатних ликова и брижљиво одевена, запиташе ме да ли сам ловио птице као они по језеру и да ли сам видео капелицу на месту где се искрцао Сан Диего када је
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изађосмо, кад су звона ућутала, на кров, и они ме запиташе где сам провео младост. Видех, над нашом главом, једну прву малу звезду, и развеселих се.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То су већ тако просте и занимљиве ствари, да и нема ништа лакше од њих за ђака. И при свем том да га не запиташе о Киру — ко зна шта би било. Па и ту није могао да се сети онога вавилонског цара, што га је Кир победио и погубио...
На свадби била је и Каја с мајком. Баш кад је игра била у највећем јеку прође поштар поред њих. Запиташе га има л’ што ново, а он им издиже један број званичних новина.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мића се радо примио поверене му дужности и мисије. И зачас се начетише око њега радознали грађани. И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Па што?“ запиташе многи у један глас, смијући се грохотом гдје пресушише стихови из ђаконових уста. „Па што!“ понови и он.
„Поздравио ти се, Господару, и послао ти је ово писмо!“ „А да није болестан?“ запиташе многи. „Није, но... тобоже послови га сметају.
“ „А коју?“ „Вира, вира, све вира“. „А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви. Јан протра брчиће, насмија се, па махну главом. „А шта, нећеш да нам кажеш!
“ рече лукави Мираш, да тијем одстрани нападај од себе па да се с једним кобали. „Какво јаје? Какво око?“ запиташе остали, као тобож, а не бјеху прије чули те шале. „Ваистину ја ћу ви причати! Носио Приморац тикву. Срете га Ћеклић.
“ рећи ће Петар Цеклињанин. „А што?... Чули сте, п-п-п мним, п-п-п, е ће, п-п-п, Господар амо!“ „Кад чоче!?“ запиташе сви у глас. „Данас, мним!“ одговори он, исто одбијајући димове и наелак. „А што знаш?“ „Знам е ће доћи!...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући мало наприједа сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда. Ђаво рече: „Кривда”, и тако добри изгуби стотину цекина.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
изведи... Бакоња одлети. Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше. — Шта је, забога? — запиташе Срдара. — Како шта је? — викну љутито Срдар. — Зар још не знате да смо покрадени! Уто Бакоња доведе коње.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Какво је то звање?“, запиташе ученици. Брзоплети Глаукос мишљаше да ће им моћи дати тачан одговор па рече: „Харпедонапт? - Онај који затеже уже!
младости распродао већи део своје очевине, отпутовао у далеки свет, а вратио се тек после много година, они ме прво запиташе каква сам блага са собом донео. „Знања“, одговорих им ја.
„Но таман се он придиже, морадох се раставити од њега“. „Како? - Зашто?“, запиташе њена деца. „То је било овако, слатки моји.
“, повикаше деца једно за другим. Деца се слатко насмејаше и запиташе: „Шта је било даље?“ „Убрзо после тога позваше ме кући да будем сељак“. „Ти обичан сељак!“ „Како је то могућно?
„Чујте, пилићи моји“, рече им мајка, „овако је то било. Онда је умро и мој други муж, ваш отац“. „Зашто је умро?“, запиташе они. „Јер га је“, растумачи им њихов ујак, „драги бог позвао у небесно царство“.
„Ја се са том одлуком нисам никако споразумела“, рече мајка. „А зашто“, запиташе деца. „Јер сам се поново морала да раставим од свог драгог сина.
Онда потражи своја кола и коње и одвезе се кући. „Шта си нам донео из вароши?“ запиташе га сестре и братац. „То ћете дознати тек на Духове“, рече им мајка, па оде са својим сином у његову собу да јој преда
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. — Шта си му то говорио ? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. — Па знаш...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Идући мало напријед, сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда. Ђаво рече: — Кривда! И тако добри изгуби стотину цекина.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чују нешто сасвим ново. Мија расте у њиховим очима; некако им је сасвим сасвим друкчији. У исти мах запиташе и Кода и Сока: — А да ли ти видиш и оне што су затворени? — А да ли има и женских у затвору?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Што и фарисеји кушајући запиташе Христа за сваку кривицу отпуштати своје жене: А ако ли се која с туђином затече и ухвати се, не тек да је муж пусти