Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А где је мати? — запитаће поп Спира. — Ено је код краве. — Иди је, синко, зови; она и не зна да имамо посјету. Госпоја Сида била је тамо где
— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је. Јула ћути и ради даље. Кратка пауза. — Фрајла-Јулијана — започе опет Шаца — јесте л’, реко’, увек тако вредни...
»Боже, а да л’ су се који пут пољубили, онако стојећи и разговарајући се на огради?« запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах да све у једној
— После једног сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће. — Које добро, Аркадија? — запитаће га овај. — Добро је! Распит’о сам! Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози. — Ето ти сад!
»Нема нам, боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то саш њом, куд се, боже, дела та жена?!« запитаће неко од укућана. Па на то се навикао већ и њен »пинчика«, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом
Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили. — А чујете л’ — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јест чудо. Невеселији, да-ти, не бјеше ни на робији! — Да му не стижу из дома какви рђави гласови! — запитаће Стево Бојов. — То није! — одговори Лабуд. — С те стране баш је задовољан!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А то је овако било. Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једнога сељака. — Оклен си, пореска главо? — запитаће Јова. — Је л’ ја? — пита сељак и мери га. — Ти, да! — Ама зар ја? — Ама ти, ја! — Ја, вала, из Корита.
Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати »пуслице«, с једнога на други крај тањира. А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је сума? — Па четири стотине динара, драги прико. Треба ми, па не могу да чекам.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Утоме изиђу и горе. Кад га је спустила на земљу, запитаће га: — А вјере ти побратиме, шта ти оно баци мени у кљун, кад сам пошљедњи пут зинула?
НЕВЈЕРА СТРАДА Састали се јазавац и лисица да заједно иду у чету. Запитаће лисица јазавца: — Колико имаш вјештина ти, јазо? Одговориће јазавац: — Имам три вјештине.
— Што ћу, мој јазо? — запитаће лисица. Јазавац ће јој рећи: — Добро. Кад дође ловац, а ти се умртви и ничим немој макнути; ловац ће помислити да си
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— вели му снебивљиво чича Милисав. — Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. — Ко, учитељу? — Па, ено онај тамо?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ И тој се насмијаше. „А је ли вјерена?“ запитаће медик, онако као немарно, пошто одби неколико димова. „Оно... јест!
“ „Богами тако исто и моја стопаница!“ дода неки бркати, средовјечан гост. „Милица, кучка је ли?“ запитаће сердар. „Вјере ми и не памтим кад сам је видио!“ „Ја знам рашта је мука женскијема да дођу.
Оне гледаху. Виде е је женска глава. Лијепа глава, са плавијем очима и с бујном, расплетеном косом. „А ко је то?“ запитаће Јоке. „Ово ми је сестра!“ „Збиља?“ Оне се боље загледаше. Стана кад чу ту ријеч, остави вез, па приђе и она да гледа.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац? — запитаће понајстарији, дигнувши наочаре с носа на чело. — Јето јест... Ајд’ учини своју дужност!
— А јеси ли кад бија овди? — запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему. — А како те зову? — пита други. — Име ми је Иве — одговори Кушмељић.
Живили! — Живили! — заграјаше млађи! — А шта је с Ловрићем? Је ли му ко каву понија? — запитаће гвардијан ђакона Чимавицу посред граје. Чимавица смигну раменима пак изађе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У томе изиђу и горе. Кад га је спустила на земљу, запитаће га: — А вјере ти, побратиме, шта ти оно баци мени у кљун кад сам пошљедњи пут зинула?
НЕВЈЕРА СТРАДА Састали се јазавац и лисица да заједно иду у чету. Запитаће лисица јазавца: — Колико имаш вјештина, ти јазо? Одговориће јазавац: — Имам три вјештине.
— Шта ћу, мој јазо? — запитаће лисица. Јазавац ће јој рећи: — Добро! Кад дође ловац, а ти се умртви, и ничим немој мекнути; ловац ће помислити да
Кадија, као бајаги да би га мало освијестио, запитаће рају: — Има ли, рајо, сад код вас хајдука? — Има, ефендија, јавнијех мало, а тајнијех много, као овђе код вас у
Помрије свијет! ТЕСТАМЕНАТ Сељака на умору исповиједао поп, па пошто га исповједио, запитаће га да ли је расположио својим имањем. — Јесам са свијем, осим са јаднијем јунцем. — Па шта мислиш с њиме?
Он к орачима, све лијепо: — Мерхаба! — Мерхаба, хоџа! — А људи, што би данаске ручали, — запитаће их хоџа — би ли добре бравеће чорбе с купусом и кромпиром? — Како не би, по богу брате? — веле орачи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Можда ћемо крвљу писат’ — И тим Србин сме — Само кавгом међусобном Не, за Бога, не! Кад се сврши ово лето Запитаће — хај! Шта је рекô, шта је стекô Братски загрљај.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани, Долетеће, запитаће: Камо мали укућани? А уз њу ће долетети Много, много живих птица, Па ће опет оживети Наша липа и баштица.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове. После дуже паузе запитаће Мане: — А... ете... Зоне... здраво ли је? Што работи? — Па, седи си... — Знам де... Може и да лежи.