Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С врбовог пања свјетлуцне лишај златасто зелен. Гугутну букве, запиште пилад: грабљивац мишар суноврати се, у понор сукне.
о прозор вида разапне се сукно, те с душе вивци као да запиште: „У једно све је вукла нека жудба“, а то је била катастрофе журба у слепих пчела мрачно кошничиште.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ја ти нисам дао Копрену, ни бурму, ни аздију, као Старински јунаци, по чему ћеш мене Поменути када стигне удес зао И запиште деца и заплачу жене. Сад на разбојишту лежи леш до леша. Племићи и себри. Лежи страшна смеша.