Матавуљ, Симо - УСКОК
— Сâм бог зна! — рече Стане и уздахну. — Сувише је мека срца, па, занаго, не може да прежали Крцуна! Па потихо запијевајући додаде „Мог сокола те дивнога!“... Сви се смутише, а настаде дуг тајац.