Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Онде је мирно, немо, — говораше јадно девојче жалостивим гласом, — и ја ћу умрети, али за мном неће нико заплакати... Та ко је још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глаткоме снегу котрља?!
да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздахнути, неће заплакати — него ће лепо подићи оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима ударити у своју седу главу и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!... Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!... Није то лако гледати матора човека како плаче. — Јесте!... Јесте!...
— Зар то није момак као гром? Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. — Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван.
Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?... Реците!... Зар вас нијесу јади у гору натјерали?... Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нек се ништа не боји! Али млада девојка сад, сва промењена, остаде снуждена. Чинило се да ће заплакати. Дошла је, каже, да тучу, између њега и њеног оца, спречи.
Бојала се да ће заплакати. Рекла му је да јој је ћерчица добро. Видеће је, кад се буде населио, у својој кући, у Бахмуту.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада сам опет био сâм као псето, тако сам да сам могао заплакати да је то ишта могло да измени. Није могло. Шине пода мном биле су још вреле, иоко је сунце залазило а мочвара се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
од уста, да је волела децу и да је остала покрај ова два гроба, а када свима постане то сасвим јасно, сестра ће се заплакати и изићи из кухиње. Онда ће и он изићи да види двориште, и спазиће нов бицикл.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
жива !... Он стаде, окрете се око себе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати... Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо: — Није ништа, ето...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
труда, зиме, а може бити и од глади запјева иза гласа да се разабере: Ласно ли је пјану запјевати, а сиротној мајци заплакати, младу момку пољубит ђевојку.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Рака стоји отворена; Гробар прима... Врисак, сузе; По сандуку тутњи, пада — Твоју љубав земља узе. Заплакати ниси знала; Бол велики суза није Никад им'о... само уздах, Или речи... “празно ли је...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
сам се на пристаништу при уласку у брод опраштао од оца и мајке, очекивао сам, као нешто сасвим природно да ће мајка заплакати, што се и догодило.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Очи му се свијетле и прелијевају као у мачке из мрака. Сав сијед, преко педесет година. Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао.
Ћипико, Иво - Пауци
Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру... А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати... Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим да му на одмет не бих била; видим, замичу му очи за мном.
— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. — Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. — На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
буде добро, и памет, и лепота, и здравље, опет, када год их погледам, мислим у себи: човек је као роса, можеш за њим заплакати кад хоћеш. И она зора је била од росе. Прошла. Никада се више није састало то друштво.
Бранко иде Милану. Под обема мишкама носи књиге и белешке, вуче ноге, нечега му је жао, скоро би могао заплакати. „Беда ме знала шта ми је.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
прота и све моје тетке, упалио под столом ракетлу те се направила таква једна гужва да би се човек морао просто заплакати од жалости.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те љубим!'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред.