Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Приметивши је, он се насмејао и махнуо јој руком. Био је то обичан колегијални осмех, али њено је лице запламтело поносом, и стидом, и нежношћу. Било је то лице жене која воли и било је лепо упркос боји коже, косе и очију.