Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда изнесу сав коњски такум, и кубуре сребрне и проче, добро га одену. Фочић се заплаче, пољуби хата у чело, и момци узму и доведоше на Татинац.
Дај ми сад онога јунака и иноверца, кога се ништа не каса као нас, да се држи и не заплаче, ако има и камено срце. Сва се вечера у плачевно позорије обрати. Ту је г.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А њој беше жао што се наљутио. — Шта ти је?... — упита пришавши му. А Станку дође да се заплаче... — Ти се љутиш... А немаш права! Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Небеса су бела. Ниоткуд ни ветра да се јави шумом, И заплаче гдегод за крстом, за хумом. Нити смрзло звоно час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ
А моја је драга тужна свако вече И када заплачу ноћне камелије, Заплаче и она; суза што потече, Нико не зна шта је, ни шта она крије.
Али кад под вече прође испод њених вртова неко пурпурно једро и зачује се нека тужна свирала — Она заплаче нежно као кошута коју је пробудио зрачак месеца у шуми. СЕМЕ Он је сејао и певао, и сејао и певао.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Имаш, батин, имаш. — Почне брат да га храбри и уверава. Па од мука, јада, гледајући га таквог, заплаче се над њим. Слуге се тад још више уклањају јер знају да ако он, газда им, по њиховој близини, осети да су могли они
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад би јој при ручку, или вечери, ћерка поменула капетана, пазила би да не заплаче, или не поцрвени, па би, као расејана, одговарала Текли да је то човек стасит, леп, али је, очигледно, син припростих
Била се смирила, преобукла, и села на праг, уплашена, да опет не заплаче. Питала се, шта од свега тога треба испричати мужу. А шта Павлу. Хоће ли изићи из Токаја живи?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Анта Богићевић не може од јада да описује Лазаревић Луки муке лозничке посаде, већ најпре заплаче. Иван Кнежевић, кнез Иво од Семберије, доносећи откуп за заробљене жене и децу, кад је угледао српско робље, „трипут
Црњански, Милош - Сеобе 1
Изнурен од брига за пуком, није имао снаге да се за женом ни заплаче. Стајао је неко време, крај мутне воде, крај чуна, запрепашћен, али се затим мирно вратио у логор и нико га не виде,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ти отац’, дјетету и није толико жао, већ наставља смијех, али кад му рекне: ’умријеће ти мати’, оно се на мах заплаче.“ (У срезу бољевачком такође постоји слично веровање.
Сврха овог обредног шамара јесте да дете заплаче. Када дете заплаче, мајка и сви присутни се обрадују, а мајка, тешећи га, каже му: „Ако, синке, това кум, така треба!
Сврха овог обредног шамара јесте да дете заплаче. Када дете заплаче, мајка и сви присутни се обрадују, а мајка, тешећи га, каже му: „Ако, синке, това кум, така треба!
“ Ако се дете не заплаче, то се онда сматра рђавим знаком, тј. онда „неје арно“, па га кум удари поново.⁶⁹ Негде при стрижби жене певају
налази се и пропис да кум детету које је већ остригао треба да удари шамар, а „ваља се“ и да се дете после тога заплаче.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Није фајде! вели Јован. Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!« И он поради и сам, и преко својих пријатеља. Дигне ужасан дундар и вику, и то му, бога ми, и
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
склоните га... Кадија! (Наслони главу на колевку. Прилази јој мајка Хасанагина.) ХАСАНАГА: Труди се да заплаче, ал не иде! Не може камен... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго! ХАСАНАГА: Ни за мужем, па ево ни за дететом!
МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго! ХАСАНАГА: Ни за мужем, па ево ни за дететом! Клечи над колевком, као оће да заплаче! Ајде, исцеди бар једну! Реда ради! Кани, мајку му, немо се брукати! Људи те гледају!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи... Ето на!
Али како ће? Како ће она њега, Иту, да погледа, да му се насмеје, од радости да се заплаче кад га загрли, кад би се одмах, ама одмах, испречио он, покојник.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А она уздахне и заплаче се, али му не смеде казати да је имала три кћери па да их је нестало, бојећи се да не би Стојша тумарно у свет да их
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?“ Па видећи га гола и боса одмах му да једне опанке и новаца.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
све: моја бакута покушава да подели један тврдо печен ражени хлеб својој гладној фамилији и не успева у томе, па се заплаче и седне поднимљена за кухињски сто. Они старци, оћу да кажем, деле много брже свет, него она пању!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Заплаче се.) САРКА: Побогу, прија-Гино, ти опет плачеш? ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли.
ВИДА (прекрсти се и служи се). ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се). САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио. ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.
ГИНА (заплаче се). САРКА: Де па ти, прија-Гино, то Агатон онако, примера ради. АГАТОН: Па, примера ради, дабоме! ПРОКА: Е, то нам
(Показује на степенице.) Горе је покојник и умро. (Пође ка степеницама и сви за њим.) САРКА (Гини, која опет заплаче): Ето ти сад, па зашто ког ђавола сад плачеш?
Биће ми некако туга и, што кажу, једнако ћу се сећати покојника... (Заплаче.) САРКА: Ама, прија-Гино, зашто сад плачеш зато што ћеш да се уселиш? Док ти плачеш, Агатон ће да заузме све собе.
(Заплаче се.) САРКА: Ето ти сад, па не мораш ти зато плакати што је он умакао у сланик. ГИНА: Па не морам, ал' тако, кад се се
ДАНИЦА (заплаче се): Сиромах отац! СИМКА: Бог да му душу прости! АГАТОН: Какав честит човек; тешко ће се још један такав родити!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Један ужас, да човек заплаче! И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал је шкрипац гадан! Ал је дрипац јадан! Сад, када је пао, Дође ми га жао. Кад заплаче дрипац, Кад га стегне шкрипац, Знај, то се, кратковек, У њему рађа човек.
Смркнут, ко да над својим гробом Стоји, он гледа три алапаче, И, пун сажаљења над самим собом, Уздржава се да не заплаче. „Ако је шта много, ово је много: Јавна срамота и покор јавни!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Вјере ми и не памтим кад сам је видио!“ „Ја знам рашта је мука женскијема да дођу. Страх је сваке да се не заплаче, кад прекорачи овај праг, а то не би лијепо било!“ рече Петар Цеклињанин. „Ха, богами, то је!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад св. Аранђел дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан?“ А Бог му рече: „Ћути, не бојсе; ја ћу наредити, да сви људи имају тако на табану као
” А она уздахне и заплаче се, али му не смедне казати да је имала три кћери па да их је нестало, бојећи се да не би Стојша тумарио у свет да их
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?” Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца.
јој каже све шта је и како је, а она кад то чује, дотрчи к валову да види свекрву, па кад је види каква је измучена, заплаче се, а свекрва је стане закли | њати да јој да једну трпезу, јер јој је тако суђено: ако јој снаха удели једну трпезу,
Кад свети | Аранђел дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан?” А Бог му рече: „Ћути, не бој се; ја ћу наредити да сви људи имају тако на табану као
Кад цар види да је он, од радости се заплаче и тако у радости дођу кући и онде цар још за живота свога преда Ћели царство, те Ћела постане цар. 3. ГВОЗДЕН ЧОВЈЕК.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Јеси је ти уцвелио? АНЂЕЛКО: Шта ког бога да је цвељам? За свашта заплаче! ИКОНИЈА: Изгледа није било баш за свашта! АНЂЕЛКО: Смислила да судаје, па изабрала мене за мету!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Селачка патетика, деспотско самољубље, То је он. Преживео, живот га згазио, Вукашин може да заплаче. Ђорђе посматра оца и брата. Неће да угаси свећу. Нагледајте се. Ја Ти никад нисам ваљао. Ето, ето ти га твој Вукашин!
Стреха је лила отопљен снег, око њих су хладно брбориле барице марта. Хтела је да заплаче, али је све сузе већ била потрошила. Смем ли да се радујем?
Ја знам! — хитро јој приђе да јој види очи. На труло месо базде његове речи. Чека да заплаче. Тако их је изговорио. — Него од кога је? — шкргутну. Ђорђе промуца: — Ја знам. Хоћу да ми ти кажеш.
“ улитао је. „Узе нам га Бог.“ Устао је од вечере, отишао у Тор, наслонио главу на вола и није могао да не заплаче. За даћу је Лука донео торбу рибе. Он се наљутио на оца и бацио свињама беуљице, ниједна није била дужа од прста.
Он их је затекао на тавану, завржене као црвене бубе, сећа се, узео је виле и тукао је, она није смела да заплаче, а Ђорђе је побегао.
Хоће да устане, а не држе га разглављена колена. Не може више овде... Задавиће га чим му чује глас. Кад заплаче. И њега и мајку покварену. Једва устаје, излази напоље, куда ће? Мора из овога раскопанога гроба.
Ту бих кућицу направио, па бих нашао неку жену, да и мени овако заплаче. — Иде поред кобиле Мијат а главу подигао и гледа у Аћима. — Сутра о томе.
Између њих Адам брзо и сипљиво дише, као да ће да заплаче. „Не могу, тата. Не могу, богами. Мале су, видиш?“ плакао је. „Мораш.“ „Молим те, немој ништа да ми купиш...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Девојчица је била тако слаба да није имала снаге ни да устане ни да заплаче. Тек пред ноћ сажали се једна старица, подиже малу и однесе је својој кући, изненађена сјајем који је избијао из њених
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: — Камо се од толико времена? — Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
море, Кад дух и бол ударе у своја звона јеком многом, Онда ће песник дозвати тебе, мада си тамо горе, Да закука, да заплаче с тобом; а већ дотле... збогом!
Ћипико, Иво - Приповетке
А када запловише, мисао је носи на отворену пучину и савлада је безразложна сјета, и дође јој да заплаче... Па се наједном трже и пожури у град.
— Убићеш ми дијете! — повика она љутита, опазивши да се мали узнемирио и да, поплашен, у њу гледа. А кад оно заплаче, одлучно му се опре и, завапивши се у жбунове, не хтједе се с мјеста маћи. —Нећеш да слушаш, а? —разљути се Марко.
— и стаде је потезати с постеље. Уто се дјеца почну помијешати по кревету, а оно из зипке заплаче. Жена устаде из кревета, прекрсти се, дохвати одијело и лијено се облачи. Дијете из зипке боље плаче. Пође да га смири.
Сили се да заплаче, да над њим дуље остане, — то и друге ране — но не може; на устима осјећа додир његове празне, мртве пути, бесвјесно
Али оно, пошто други пут загрми и сијевну, заплаче; за њим заведоше се остала дјеце. Мајка их мири, али и њој сузе навиру на очи, и, погледавши у свога ћудљвога чвјека,
Сунце је било већ савладало све уоколо кад он са једнога виса угледа веселу пучину Задивљен, загледа се у њу. Заплаче од узбуђења и тврдо одлучи да се већ у семинариј неће повратити...
Преварио сам се!... Ето, к'о мишљах: гради се наша, 'ришћажка црква, биће на управи наши људи... Уто заплаче домаћиново дете; домаћица пожури да га успава, па, пошто умуче, утрне лампу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном се замаглише. Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче. — Матора луда. — Трже се и затресе незадовољно својим рашчупаним брком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Омотавала је нервозно марамицу око руке и шмикну кроз нос, као да хоће да заплаче. Осетио сам према њој неко сажаљење. Да бих је извукао из тога стања, запитао сам је да ли пуши.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...
— Па тако, лудо! И оде. Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!
Ћипико, Иво - Пауци
Тек што је отворио очи, свега се сјети. Оћути силну бол у глави; размази се. Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете. Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем. Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!
А прво него ће изићи, осјети њих иза себе. Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали. На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.
Држала је у руци киту подзимна цвијећа. Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче. Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сада тек ништа не могу да знам, Ташана! ТАШАНА (не знајући шта ће, кршећи руке заплаче се): Не знам ни ја, дедо. Само — ох... МИРОН (прилази јој сасвим узбуђен): Ама шта је то?
ТАШАНА (разнежено, готово да заплаче): Па зашто, дедо, зашто да нема кога, да неће бити кога? Зашто ти то не кажеш? Ево ја те жалим!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Расплаче се и Милица, заплаче и мала Станојла, као да зна за тугу родитеља, и по кући се разлије нека благодат. Тако је Бошко увек умео и друге
Тек застане у говору, пљесне руком о руку као маторка, и заплаче. Једном приликом је испричала и оно што је дуго крила у себи, али се покајала, и исправљала затим ствар колико је
под својим кишобраном, а сад, сад су све везе прекинуте, а он је ту децу учио и научио да читају и да пишу и да раде. Заплаче се горко. И чисто се прену цело гробље. Само за тренутак.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Ово је за Романа био глас анђела, и не чекајући да се свештеник по обичају заплаче, ђипи на ноге, отиде у шталу и апострофирајући коња, обзнани му да ће заједно путовати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један талас лупи и праменови воде сунуше преко крова. Мића се унезверено окреће, а доња му усна опуштена, готов да заплаче. Посматрам острво Видо... Једна кућа на њему, онда неке бараке, шатори. На обали се беласа нека гомила...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нек ме и усташе укебају, само нек нијесам с њом. Луња шмрцну готова да заплаче, а онда нагло заглади косу и у очима јој сину повријеђен понос.
Јеси ли рањен? — Охо-хо-јоој! — оте се Стрицу нешто између покушаја да запјева и да заплаче у исти мах. Лежећи на Луњину крилу, милован њезином ручицом, он се од среће почео тако топити да му се чинило рањен је
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке. — Ех, детенце!... Много ми, ете, мило за њума... А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?... — Јок!
) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако да не знаш или се смеши или ће да заплаче...
А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но икада. Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама које се скупиле око ње.
А њој очи пуне суза и готова је да заплаче. Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га