Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што заповедате? — Дај вина!... Седи, учитељу, кад си и ти ту, да поседимо — рече један од њих некако важно и растегнуто. Сви поседаш
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА (у поласку матери): Пак пријо, само једну добру киселу чорбу за вечеру, то јест. МАТИ: Што год заповедате, све ће бити. ПРОВОДАЏИЈА: Хе, хе, хе, и право је, каква је лепа прилика, то јест.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(МИЛЧИКА се поклони.) ШЕРБУЛИЋ: А Фрајла Милчи, за ово заслужујете белобунгс-декрет. МИЛЧИКА: Ако заповедате, господо, могу сваког служити. (Отвори кутију с кокардама.) ШЕРБУЛИЋ: Иљен!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) Оставили ме саму, тек да имам узрока једити се... Персида! ПОЗОРИЈЕ 2. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШЊА ПЕРСИДА: Шта заповедате, милостива госпоја? СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити. Колико сам те пута викала?
— Ох, Боже! Зашто сам дошла у ову кућу? Зашто ме није мати боље уморила, него што ме за ћоравца дала! ПЕРСИДА: Заповедате штогод, милостива госпођа?
(Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи. СТЕВАН: Заповедате јошт штогод? СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају! — Иди ми зови Пелу. СТЕВАН: Коју Пелу?
ПЕРСИДА: (Ово није она, ово није могуће!) Милостива госпођа... ПЕЛА: Но?... ПЕРСИДА: Заповедате ли штогод? ПЕЛА: А шта знам заповедати? Ја видим овде је као царевина, свуда пуно, свуда чисто, лепо, уредно.
Ја видим овде је као царевина, свуда пуно, свуда чисто, лепо, уредно. Само да седи човек па да ужива. ПЕРСИДА: Заповедате да вам донесем кафу? ПЕЛА: Богме, девојко, гладна сам ти. ПЕРСИДА: Сместа ћете бити служени.
Персо, би ли се ја могла данас мало на каруца извести? ПЕРСИДА: О, милостива госпоја, коњи су у преправности. Заповедате пре подне или после подне? ПЕЛА: Ја би хотела саде. ПЕРСИДА: Сместа ће бити све уређено. (Отрчи.
сви и похваљују. ПЕРСИДА: Они су добри; али сад, како су чули за ваше милостиве речи, наврат-нанос наваљују. Заповедате да вам наместим мараму, милостива госпођа? ПЕЛА: Нека, Персо, душо, ја могу и сама. ПЕРСИДА: (Ово је нечувено чудо!
ПЕЛА: Нека, Персо, душо, ја могу и сама. ПЕРСИДА: (Ово је нечувено чудо!) Заповедате јошт штогод са мном? ПЕЛА: А шта имам заповедити, ја видим да је све лепо уређено, а постељу сам сама наместила.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: (О, из драге воље, ако заповедате). САРА: (Ружичићу, који се међутим пустио у мисли): Мон фрер, скоро је подне, ми идемо да уредимо, ви међутим дођите.