Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па принесе прстен к ватри, а два Арапа па преда њ: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми на тој и тој мераји начините сарај као што је у цара, а у сарај намјешај као што је у
— па се мисли, мисли, док нешто смисли, па прстен те к свијећи, а Арапи као и вазда: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми донесете султанију, царску најљепшу кћер.
па стаде пребирати џепове и по његовој цпећи нађе једнудвије кресавице, па укреса и принесе прстен, а Арапи одмах: — Заповиједај господару! — Заповиједам да изнесете на они свијет мене, мачку и кучку.
Ти ћеш као старјешина имати свега до грла шта ти душа зажели, само заповиједај што ти треба, дивови ће те служити као старијега. Старац пристане да иде дивовима у пећину, и тако пођу из млина.
У чуду дуне везировић у свиралу, а преда њ искочише два Арапа: — Заповиједај, господару! Пошто се везировић био приучио на различита чудовишта, нимало се не препаде, но рече: — 3аповиједам да
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Је ли, побратиме, код куће побратим-домаћин? — Јесте. — А хоће ли госте, побратиме? — Па... хоће. Нема Друге. Заповиједај кад те је Бог донио... Само те је Баца поздравио да идеш доле у кућу код чељади. Кула нам је пуна.