Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би ко наишао, он је улазио или силазио, правио запослено лице и завиривао у таблице на вратима — човјек тобоже некога тражи.
Него, чини ми се да је лице моје болничарке нешто мање ведро. Озбиљно, или можда само запослено? Док овако запажам, рекби да још нисмо спали на оне најниже гране.