Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
сад стиже и ...еун да избрише. Ко је пре столећа из луле дим удахно, сада га издише. Ко тамне започе мостове теменом сад их придржава. Ко темељ тамници постави сада јој кров завршава.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И онда започе борба, страшна, крвава... Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!... Говори, не онемио!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је. Јула ћути и ради даље. Кратка пауза. — Фрајла-Јулијана — започе опет Шаца — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске? — А шта се то вас тиче?!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сутрадан, кад устану, скупе се на фруштуку. Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати. После фруштука започе се разговор. — Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић.
Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онада започе: — Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; не знам шта је то? — Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А случај је, да га је још на ногама нашао. Ноћ је зато да се људи одморе. Понудио је Павла да седне. Исакович онда започе да прича, нашироко, како је добио апшит из аустријске војске ово лето и како се они, Исаковичи, спремају, одселитсја у
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сједе стари млинар и започе пити заједно с крчмаром. Славна је то пијанка била. Толико су шље- мали некакву љуту ракију да им се најзад учинило
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. — Певајте!
Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. Сад отац и син препоруче се, па оду. Започе се разговор о балу.
Кад је отпевала, пружи гитар Шамики. Шамика удешава, па започе. Уз свирање отпева и песму: „Wіе старк поцхт меін Херз”. Довео је у „удивленије” обадве.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Копаху рупе да легну, као што беху навикли код својих кућа. Затим, под непрекидним ударањем добошара, започе тише, разапињање шатора.
На први поглед, на страшно запрепашћење официра, личили су на Цигане и циганске черге. И тек што започе мазање пушака, чутурица за барут, гвоздених набијача, шкљоцала, игала, наливача, цевчица и свих других проклетих,
Крекет жаба, око куће, започе да хуји и брекће Велики, светао комад неба био је осветлео и један зид у изби, у којој се превртала од досаде и очаја,
“ Још исте ноћи Беренклау поче да гради мост до острва и тамо погибоше још једанаесторица, а седам их се рани. Тако започе, без неких нарочитих припрема, да гине и умире Подунавски полк, на Рајни, нит знаш зашто, ни крошто.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Чекате ли лимун? Крећи... — и он започе један од својих неизбежних кругова. ПРАЗНИК Већ на самом улазу у кућу у којој је становала његова кћи, таксисту
Матавуљ, Симо - УСКОК
Конте Пјеро, видјевши да се Нијемац збунио, ослободи се и започе: — Котор, господине, има своје повластице од најдавнијих времена, од почетка славнога владања Млетачке републике...
Опћински главари враћаху се зловољни. Конте Пијеро започе: — Чусте ли безобразника? Корпо де дио, да се једна солдатина смије понашати онако према мене, а и према вас!?
Поп очекиваше да кнез припали, па да заподјене разговор о томе. И започе: — А да како ти се чини, кнеже, сад доље? Драго одби њеколико димова, мрдну густијем обрвама и одговори: —
Пошто Кићун кришом донесе и даде кнезу јабуку, он започе, утањивши гласину: — Ходи мали грдове, ходи к ђеду да се помиримо!
— А има два. Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто. Њих двојица задуго пушаху ћутке, па кнез започе: — Шта мислиш, Јанко, има ли ђегођ на свијету земље и народа као што је ова наша?
Најстарији отац Раков, Мргуд Шутов, с њекаквом великом златном медаљом на грудњаку, скиде капу, што и сви учинише, те започе: — Синовче, крило наше, ево нас свијех твојих брата да те овако за њешто молимо!
— Хоћу — рече он и стаде пред овитак, малко снебивајући се. Видјев Милицу према себи, он се брзо прибра и започе играти спретно, правилно, ка’ оно добар играч од ране младости, коме је лако било ухватити мјеру и покрете просте игре.
Пружајући му докољенице и показујући му како се закопчавају, Крцун започе: — Нећемо да те већ гледамо у солдатским хаљинама, но хоћемо да се сасвијем поцрногорчиш!
Заподјенуше разговор о владици. Јанко понови Крцуну што је питао кнеза, нашто Крцун започе: — Ваистину, знам и ја зашто су у Русији љути на владику.
Чак дође до разговора о Миличиној вјеридби; то је заподјенула попадија Гојача, одвојивши се с њима двома. Попадија започе: — Како ти се, Јанко, свиђа ова наша Милица? — Као красна дјевојка — одговори он.
Они се раскорачише један према другом и укрстише. Сви остали и женски стадоше у наовитак око њих. Јанко спусти дрво и започе: — Имају два начина.
“ А-ну, почињи већ! Сијеци, море, тијем љутијем мачем! — Е, кад је тако, држ’се! — викну Лабуд и започе ударати. Удараше с лијева, с десна, нагињаше се, повијаше се, облажаше да боцне Јанка, али му све бјеше узалуд!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тада Максим започе: — Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару. Срећа његова што није владао у доба
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Те ти онда започе мислити Како ли ће понајбоље бити: Кола немам, немам ни парипа, А пешице рђаво се ђипа, По равни ће бити доста
46. Но стид ови брзо преста, Брзо с' мома рашћерета, Малко стаде, али сместа Започе се шала клета: На крилу му цура цупка, Па се с њоме грли, љупка. 47.
“ 73. Па се њему од милоте Око бела врата вије, А момку се срце оте, Те започе враголије; Још се једном преварише, Јоште једном, оће л' више? 74. Неће засад, крај је шали, Устадоше обадвоје.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И тако започе једно од оних чудних пријатељстава између отреситог бојџије и злопоглеђе Дане Деснице, најсиромашнијег момка у селу, и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Затим рече оцу да не може јести прокисла пасуља, па започе редати све најбоља и најбоља јела и пића. Кад ти тањири зазвекеташе, јела замирисаше, отац занијемио од чуда па не
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
сунце, сенке се дуже, чује се граја поспаних врана, сова се јави, спушта се вече, лагано, тихо, без падобрана. Започе шишмиш нечујан лепет, искри се небом звездани трепет. Уз поток тама, слепа и глува, згаснуо светла последњи трачак.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ето, припевајте Јова и Милицу! — Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: Јоване бећаре, ђе си синоћ био?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Служба започе. Гомилица људи изиђе испод свода што изводи насред доксета. Сви застадоше мало, гледајући испод струкâ, пут истока.
То је доброј души његовој бриге задавало и за убудуће. Но се нешто предомисли па започе с лакшега краја: „Да, да, измучили сте се!
Сунце бјеше готово до полак веба. „Е, до сад бисмо сигурни, а посад, богами, не“, започе четовођа. „Ајде, Мишане, на оно брдашце па стражи добро пут истока!“ У млађега поговора нема. Мишан се одмах диже.
“ „Е кад је тако, причајте се ви даље а ми ћемо да починемо.“ Три Његуша полијегаше. Јанко започе поново да сипље из својега издашнога срца.
Кад их тако приуготови, онда започе да им предаје најприје материњски језик (који дома говораху онако по уху), па рачун, повијест итд.
Владика скиде камилавку, људи прекрстише руке побожно. „Марко Јоков, јеси ли све истинито исповједио?“ започе Владика. „Јесам!“ „Тако ти Бог помогао и овога и онога свијета!“ „Амин!“ повтори момче, поузданим гласом. „Амин!
„Но прије да сквасимо зло грло, још по једном. Дај, Стане, соколе послужи!“ Пошто се обредише ракијом, започе сердар из тиха, а све од почетка, како је удесио Јанка и прихватио га и шта је послије с њим било, па заврши: „Ето,
Женске! камо сте, прострите!“ Наста мало метежи и граје, док се прострије и док легоше, па одједном утоли говор а започе хркање.
Стана отиде к рањеноме момку. „Јанко! треба ли ти што?“ започе она. „Не треба. Фала ти!“ „А дријема ли ти се?“ „Ја сам мало поспао... Легоше ли људи?“ „Еве сад!
„Шта си наумио? Једно или друго, чојече! Бијело или црно... Ред је, богами, да се томе краја дође!“ започе она. Сердар се не шће даље о томе, но се наже да се дигне. Она га повуче за скут, па се одлучно загледа у њ.
Затијем се хитро поврну, чучну пред њим, као пред исповједником, наслони лакат на кољено, а руком заклони уста, па започе: „До’дила је к мени Стамена Миркова, таман данас око подне, кад ти оно пође у село.
“ рече махнувши ономе главом. Странац се примаче. Јанко се насмија и започе му нешто причати туђим језиком, а ономе се на лицу показа чуђење и жалост.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А поноћ када би, утиша се блажени старац, и више ми није говорио. А када би јутро, и започе појање црквено, одмах просветли се лице блаженог старца, и, окренувши се ка небу, рече: „Хвалите Бога међу светим
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А кад то не поможе, он зовну: — О, вра-Брне! Фратар диже главу. Брат му тад започе: У здравље ваше миле добродошлости, кâ шта је увике било наше драге добродошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу
Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије. Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше. Фратри се превијаху од смијеха.
— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш! Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе: „О Исусе, слатки, мили, Од мене се не одили! Душа моја није жива, Ако тебе не ужива!
Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па онда започе кроз сузе: — Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Колона рабаџија уђе у село; под кошевима ћуте пси; рабаџије стадоше да се довикују; неко започе песму, па умуче; њен тмони одјек засу снег, крупан и густ. — Теби као мило што мени ноћас пропустише главу?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја седох на једну од наслоњача, а Мардохај се згрчи на миндерлуку. „Ви сте се Герардом подуже забављали?“ започе он разговор. „Да, он ме дочека врло љубазно и причаше ми опширно о свом животу и свом књижевном раду“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И представа, сјајно посећена и беспрекорно припремљена, започе тачно кад је у плакатама, најразличнијих слова и боја, излепљеним по свима важнијим тарабама Шапца, било означено.
Ћипико, Иво - Приповетке
Долази и жупник, тежак, задихао се, таре зној са чела и унилази равно у цркву. Зазвони други и трећи пут, и започе света миса.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
реченицу (2), па добија синтаксички низ с активираним ритмичким потенцијалом: „Затим под непрекидним ударањем добошара започе тише разапињање шатора“ → (2) „Затим, / под непрекидним ударањем добошара, / започе, / тише, / разапињање шатора.
под непрекидним ударањем добошара започе тише разапињање шатора“ → (2) „Затим, / под непрекидним ударањем добошара, / започе, / тише, / разапињање шатора.
Ћипико, Иво - Пауци
Свједоци, док судац започе испитивање, расподјелише се на двије стране. Свака страна има своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише
Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство. Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.
У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња. Начичкала се глава до главе. Иво попође и погледа унутра. Миса започе. Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу. Тумараше даље селом.
С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића. И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
лавове рике јечала сва гора, Миш позна по гласу свога добротвора; И потрча одмах, у помоћ му дође, Па од замке уже започе да глође. После дугог труда, миш к намери доспе, Те прегризе уже, а мрежа се проспе. – Ето вид'те децо!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одједаред ти се утаче фрау Роза. Паметна Јеврејка, ни прстења, ни турнира, ни фризуре; али кад започе да говори, брише као ветар.
Павле стаде лупкати прстима по столу као да свира у клавир, што је увек значило да је мало узнемирен. Бранко дакле започе: — Ја сам сав у моме историском раду. Песме, јок; приче јок; како лепо каже мој друг Србијанац из села око Ниша.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Како дође Мусићу Стеване, три је паше био и убио. Кад започе бити четвртога, ту погибе Мусићу Стеване, и са њиме Ваистина слуга, и војске му дванаест иљада.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
На раскршћу започе забринуто савјетовање. Сузних очију Луња је пожуривала своје другове: — Идемо Јованче, идемо Ник, можда је наш добри
— Само да још није онога тамо — уздахну Јованче показујући руком на бријег иза кога се чуло ријетко пушкарање. Започе пипаво и опасно прелажење од пећинског излаза према оној шумовитој коси.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А син му рођени Јоанатан није био дочуо ту царску заповест, него у незнан нађе нешто меда, започе јести га. То потпазише други и казаше му оцу. На то разљути му се отац, и таки кћаше да га умори.
А каде Петар остави Христово мотрење и окрену главу к ветру гледати, та и море омалакса под њим држећи га — започе доле ронити и замало што не утону.
Друге јеретике једнако су прогонили и проклињали их. Од оно добине, шездесет пети папа започе жећи и изметати из цркве православне књиге, именом трећи Вонифантије.
Од оно добине, шездесет пети папа започе жећи и изметати из цркве православне књиге, именом трећи Вонифантије. Шњега започе се велика смућња мећу римском и грчком црквом чинити.
ваља световати и научавати се да прво онако сами бораве и творе чему друге људе научавају (тако се пише: »Христос започе творити и учити«).
СТВАРАЊЕ СВЕТА Прваго дна започе Бог твар састаљати. И учини прво горње небо несвиђено од нас, не ово што га ми гледамо, него друго сврх овога слабо
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „Две лубеници, рече, под една мишка — не се носат! — Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе! Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг... — Е, тој да учиниш!