Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Има отад седам годиница, већ овуда нијесам прошао“. Истом они у бесједи бјеху, док се прамен запођеде таме винограду уз равно приморје. Погледаше три српске војводе, ал' ето ти Љутице Богдана и са њиме дванаест војвода!
моја вјерно слуго, мало тренух, чудан санак усних, чудан санак а у чудан часак, ђе се прамен магле запођеде од Костура, града бијелога, пак се сави около Прилипа; у тој магли Мина од Костура, он похара моје б'јеле дворе, све
Гледа Хајка из зелене траве, често гледа под Кунор планину, ал’ се прамен запођеде таме а од паре коњске и јуначке, позна брата Мустај-бега Личког и за њиме тридест Удбињана, а не смије Стојана да