Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења. Ох, то је, то. БРАТУ Ослушни, запојем, прени тајном. Тешко ми срце, превире тишина у вино, до дна искапи. Јер није ово сетва, кукољ ни клас.
Из горке ране дубини проврем у врело. Потоње у погреб себи упалим зубље, радосно запојем опело. 2 Дубље, све дубље — плода се не заче овде да утоли ову глад.
4 Паркама ходом овим разоравам прело. Радосно, у погреб себи, запојем опело. Мрењем све живљи, старошћу све дубље млад. ОН 1 Трипут кô прутем праснуло о врата.