Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али командир узвикну: — Налево-кругом... маррш! На уском путу тешко је окретати топ са шесторном запрегом те послужиоци на рукама занеше задњак топа и кара. Затрупараше копите коња.
— Јадно ми ваше враћање, када ми образ одузму. Ајд ојс — гура волове једна сељанка, да би ишли напоредо са коњском запрегом. У суседном селу већ су чули за одступање, и сељачка кола закрчила пут. Морали смо да застанемо.
Тачно сам му поновио од речи до речи, и онда отишао на раскрсницу. Мало после наиђе и хаубичка батерија са воловском запрегом.
— Сигурно ћемо одступати и са ових положаја, и командант хоће прво да склони оруђа са воловском запрегом — рече ми командир хаубичар капетан Сава. Кренусмо по највећем блату.
Најзад, украдоше и точак са кола. Не треба се чудити ако једнога дана дођу са запрегом, па нам одвуку сва фуражна кола. — Господине поручниче... — Ни речи!
— Је ли... ’оћете да вам ја чувам стражу... А точак украдоше, је ли?... Какве сте дроње, доћи ће једнога дана са запрегом, па ће нам све топове одвуку... А?... Ако ми у току ноћи не нађете точак, све ћу под суд и да стрељам...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Обле талпе на мосту заклопараше. Нешто језиво крцну, поче да пуцкета, мост као да застења, проломи се тресак и топ са запрегом сурва се у реку. Чу се доле ломатање. Неко застења. Ноћ је скривала изразе ужаса на лицу. — Послужиоци напред!
Налетели смо на неки шибљак, онда преко јендека и готово се сударисмо са запрегом треће батерије, која је уз заглушну лупу копита и звекет предњака јурила ка првој батерији.