Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Живље, живље!... У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра. Сељаци, већ преморени, застрашено су одмицали и остајали покрај пута...
Виде они издалека његовог белца са кусим репом. Водници и вође одељења су тада строгим гласом опомињали: „У запрежнице“... „Средњи, терај левака!“... „Држи одстојање!“... „Не каскај!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Разлеже се јаук. Возари секу запрежнице палих коња, а послужиоци на рукама гурају топове. Један воз успе да окрене, али налете на сноп митраљеских зрна, и
Преостали послужиоци поскакаше са својих места и скидоше затвараче. Возари су секли запрежнице, да се бар преостали коњи спасу.
Несвесно се припијају уз мене, као да траже спаса, или неко наређење. Неки се коњи заплели у запрежнице и копрцају се, ударајући ногама око себе. — Размрсите их! — викнуо сам, као да је то важније од живота људских.