Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту. Сви пренуше и запрепасташе се... На врата посукљаше грлићи од пушака. Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.