Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Натресе крушака, наједе се кукуруза, а онда запријети да ће на крају појести и мене кад нестане посљедње крушке и посљедњег кукуруза.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ТРИ ТЕПАВЕ У једне удовице биле три кћери, све три тепаве. Просци дођу да их просе, а мајка им запријети да ниједна не говори ништа, него да се стиде, а да ће она за њих говорити.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Запријети кад од њега кренух: „Не смути ли, бабо, Црногорце, кунем ти се турском вјером тврдом: имаш дома десет унучади и три си
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
де од пута нека је убију и њезине двије руке осјечене до иза шака и срце да јој донесу, а ако ово не донесу, рече им и запријети да ће она то од њих мјесто пасторке урадити.
Пошто царица ово чу ражљути се и запријети му говорећи: „Ела, ако ти баста.“ Царев син матери за инат ожени се и зовне вилу за кума и змаја за старога свата, те
Ћипико, Иво - Приповетке
С прага, прво но ће да изиђе, запријети јој: — Да се не макнеш од куће! Марко оде на море; оно двоје јаче дјеце с прага гледа за њим, па, док замаче, изиђу
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Севап је! — реко' ја. Не даде поп, а кнез запријети да ће сваког суду јавити ко му само једну пару дадне. — Браћо моја и дјецо моја, немојте с мене страдати — рече Мијо
Биће ваљда брат овог лопова. У'вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти. Кад метну паре у џеп, оштро ми запријети: „Не смијеш то више чинити, јер и јазавца данашњи закон брани.“ Е, кад га брани, нек му и суди кад штету почини!...
Ћипико, Иво - Пауци
То силно Петра расрди, и он запријети Војкану да ће се осветити. Одмах сјутрадан пође у град одвјетнику да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које
Куга и сестра, то је свеједно! Ишла би и с Турчином, само нека је мушко. Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. — Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. — Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А ја ћу се на дрвету и оженити, па кад ли те моја дјеца појуре штаповима кроз Гај! — запријети Стриц. Николица забринуто погледа уз дрво и замишљено чупну носић, па се истом нешто досјети и гракну: — И моја ће
Ено их! Припуцали су и одвише касно, бјегунци су се већ били сјурили с друге узвишице, али им убрзо запријети нова опасност. Прогониоци су већ викали на сав глас: — Ехеј, зови овамо Талијане! Оно двоје умакоше у Гај.