Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Цело ми биће после дуго трпи од потреса, Гле, једину њу тих тренутака од мене не беше страх; Толико ме је љубила, и заптивала очи рукама, Ил њена љубав за мном тад беше у мукама: Вечерње небо одједном као црвени цвет изниче; О ти, о ти, ко ми