Матавуљ, Симо - УСКОК
— Еламо, ваистину! — одазва се стара Крстиња и стаде према њему. Крцун и Перо запјеваше једнаким гласовима, једнак застајући и ударајући о слогове: „Ви-но пи-ју по три по-о-о-бра-а-а-а-ти-и-ма!
Старица, оборенијех очију, поиздиже прсте и залепета њима, као заплашена јаребица. Она два млађа пјевача запјеваше други стих бржим нагласцима: „У Ро-ви-не, у То-ма-но-ви-ће!
Онда се свак сјети плећа и погађача, а ако се ништа не обистини, онда их се нико и не спомиње!... Женске запјеваше. Људи заћуташе и закурњавише. Доцније Стево Маркишин отпијена једну уз гусле, па се разиђоше, јер сви бјеху сустали.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
у том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогл
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Па пошто искаже све, лако ћемо се ми извадити, и с образом ћемо изићи!“ Сердар се мало промисли. У то и први кокоти запјеваше. „Ајде да се почива!“ рећи ће он дижући се, па настави: „Добро си река; Бог зна што је за боље. Нови дан, нова мисао.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о да би хтјела збрисати сјен туге... И слушај! Редом запјеваше оне! ... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогл
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И слушај! Редом запјеваше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Момчил' спава, љуба му не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер и свијећу, па узима лоја и катрана, оде право у нове ахаре.
Кад то вид’ли кићени сватови, наопако копља окренуше, наопако коло поведоше, жалостиву пјесму запјеваше; сабљама му сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише Милић барјактара куда јарко смирује се сунце.