Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док се обре пред њим црн поп! Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« — Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих. — Заиска, јакако!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЕЧЕРЊЕ Из Цавтата Зарасло острво у шуми олива, Кô црн галеб лежи насред морских вала. Док вечерња магла изнад немих жала Пада, кô заборав,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Залепи просто фластером и сутрадан све је зарасло. Они имају једно време у години кад се морају да „дуелишу”. Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поред пута, у високој трави, све је било зарасло у мирисно цвеће. Кола би, каткад, мимоишла понеку кућу, и понеки воћњак, понеки челињак, у шумарку.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Међу њеним густим дрвећем били су шанчеви Француза, са два топа. Пред том обалом видело се једно тамно острво, зарасло шумом, које је Беренклау хтео да веже мостом за своје положаје и на које је, пре тога, хтео да пребаци, ноћу, неколико
Милићевић, Вук - Беспуће
босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Козе се веру по кућама. Свет спава још по авлијама, испод венецијанских тремова. Пењемо се на брдо, зарасло у шуме наранџа, чемпреса, густих и бескрајних, као наши шљиваци.
Ћипико, Иво - Приповетке
Једи—Кула! Град од седам кула. Пусто, високим коровом зарасло двориште, око којега се дижу старе суре зидине, низ које зевају посрнуле куле, у којему су растурени комади остатака
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пролећна поплава, а затим Брзанова најезда, опустошиле су читав крај. Вратимљско поље зарасло је у коров. Остала је једва понека њивица са јечмом на обрешцима и скровитим пропланцима, тамо где није допрла вода
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МИСЛИ 21 ПРОСЈАЧКИ ЗАМАК У СРЦУ 22 МОЛИТВА ОНОМ, КО СЕ ОГРЋЕ ХАЛИНОМ СВЕТЛОСТИ 23 КАНО ГРОБ ОТВОРИХ МОЈЕ ГРЛО 24 СРЦЕ ЗАРАСЛО ТРЊЕМ 25 ДУХОВНИЦИ 26 ЕВА 27 НА ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА 28 ПРОЋУ ДУШЕВНИХ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К
Лепо семе у њој засеј. Тако и наша ова земља издаће овој пород. СРЦЕ ЗАРАСЛО ТРЊЕМ Та се тобоже надах и чеках мој виноград да изнесе грожђе, а међер, по њему је трње!