Црњански, Милош - Сеобе 2
прошла крај једног ђерма, иза форпоста, и видела су се, још неко време, путем, који се тек градио, а који је био још зарастао, у јарку, трскама. Одмицала су, и игра коњских ногу и копита, и игра точкова, брза, увек иста, била је све даља.
Био је сад сасушен, чворав, а кад је седео, седео је као неки пањ, зарастао у земљу, остатак неког старог храста. Само што из њега не певају сове.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Увек опкољен псима, заогрнут, а само у кошуљи, сав зарастао брадом и обрвама, тај стари пас спавао је и даље на прагу куће, покривен и увијен толиким ћебадима, да се никад није
Милићевић, Вук - Беспуће
крагном која засијеца у образ — сушта противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен, често необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зидови су мирни, земља се не миче, звезде не видим. Седим на троношцу, згрчених песница на столу, зарастао, смешан. Кад сам озбиљан, смешан сам, и кад сам гладан, смешан сам, и кад се сећам свог кратког, голобрадог живота,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»И Зорка остарела... Кажу не даје више млека, не тели се... А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку... Чудно зацело : ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
свему селу да сам ноћу без мјесеца пошао сам у тазбину; како ми се био испео чир на носу, и док је сам пукнуо и зарастао, нијесам јаукнуо; како једном скочи на мене пуница и сват да ми отму оружје, а ја се обранио једном руком, а, фала
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
леп, скупи бисер у блату загажен, и кано злато у водној тини замешато, како хубав, леп, мирисни цвет у трњу зарастао. Душа светла у смрадљиву месту затворена је то била. ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ...
И господин надајући се из њега лепу грожђу и поврћу, а оно, међер, код лужница лењих копача, сав се олединио и зарастао с трњем и с коровом.