Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Богами, Радојка, одиста. — А твоја кућа? — Кућу сам затворио мртвим коцем. Боље нек зарасте у зову и коприву кад не могу бити весео у њој! — рече Страхиња одсечно. — Баш сам ти ја несрећна!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Па мало, сасвим мало, управо мишић. — Знам, знам; али неће, ваљда бити последица? — Никако да зарасте, оваке ране најспорије зарашћују, одговара Христић, мршти се и удешава ногу...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, може и то да буде — вели Јова. — Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к’о мени да не може рана да зарасте. А, болан, колика је била; видео се мозак... а сад се не види.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сабља га посијече, али одмах зарасте; одсијеку му руку, она одмах сама прирасте; главу, ногу, тако исто! Изгибе цару сва војска.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
огрљак а други за колац (да не би пас прегризао узицу) жерави — ждралови живина — жива рана која кад на једном месту зарасте — на другом се отвара заврћколо — „кец“, крајњи играч у колу заклад — в.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Оном што је унутарње, не смеј се никад. Сломиш ли ногу, руку, углаве ти некако па зарасте. Нема на овој курви земљи мајстора то унутарње да намести.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Та д. меће се у длан: длан се расече, у њега метне д., и чека седа рана зарасте. Ко има д. у длану, може отворити сваку браву без кључа (Караџић, 1. с.). Д.