Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — Словенска обала (у Венецији) риф — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. роваш — ознака, обележје, зарез ради распознавања рококо — (фр.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
кућа” (као: други говоре, сав свет говори о овој мојој кући, толико је чувена); друго, испред тих речи метнут је зарез да би се означила јака синтаксичка пауза (пауза истицања), што Станковић и у другим случајевима чини.
пребачен на сам крај, изгубио је актну везу с именицом „свеска”, па је стога тако рећи легитимно испред њега ставити зарез: „Свеску дај сестри, своју”. Каже се обично да општимо помоћу реченице.
Није зато што, суштински гледано, он и не зависи од зареза, него од синтаксичке паузе коју зарез графички сигнализује.
На два места где је зарез метнут па избрисан постоје две синтаксичке паузе, па зарез заправо подстиче да их перципирамо, а брисање зареза помало
На два места где је зарез метнут па избрисан постоје две синтаксичке паузе, па зарез заправо подстиче да их перципирамо, а брисање зареза помало их прикрива.
Срећа је, међутим, што Црњански није дозволио да зарез буде брисан свуда где то налажу правила логичке интерпункције.
Затим, нешто ближе посматрање показује да зарез, додуше, служи као спољњи, али и као неопходан сигнал за нарочит размештај синтаксичких пауза.
Стога се с правом може метнути зарез: „Дај сестри свеску, своју. Поступак постпонирања придева у вези је, дакле, с паузом која нас занима.