Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али праву меру те противности осећамо тек у прозној реченици Сеоба, где при читању најпре пада у очи необична употреба зареза. На пример, из прве верзије романа: „Не паде му ни на ум, / да помисли, / да га жена, / код куће, / вара”.
286 Касније су - свакако под утицајем нових правописних норми - брисана два прва зареза: „Не паде му ни на ум да помисли да га жена, код куће, вара“.
287 Брисањем два зареза - оба пута испред изричне речнице која није у инверзији - само је делимично пригушен нарочит ритам реченице, али није
Није зато што, суштински гледано, он и не зависи од зареза, него од синтаксичке паузе коју зарез графички сигнализује.
где је зарез метнут па избрисан постоје две синтаксичке паузе, па зарез заправо подстиче да их перципирамо, а брисање зареза помало их прикрива.
Срећа, наиме, зато што остављена одступања од нормиране употребе зареза дају довољан број импулса за усмеравање читаочеве пажње на ритмички уређен (ритмички осетан) размештај синтаксичких
Из досадашњег разматрања проистиче, прво, да се та начела најпре запажају по чудноватој употреби зареза. Затим, нешто ближе посматрање показује да зарез, додуше, служи као спољњи, али и као неопходан сигнал за нарочит