Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нека стоји до сутра!... Не видим!... Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... — Ево, има колеба... И Зарзана однеше у колебу... — Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. — Баш сам уморан!... Право велиш...