Црњански, Милош - Сеобе 1
она ипак није могла да ногу покрене, а желећи да се дигне и побегне, она осети како се, напротив, све више у јастуке зарива. Учини јој се да се чаршав, на пећи, подиже и да кроз завесу, код постеље, душе хладан дах.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Опет се диже, зуји, размиче свој лет. Одједном се залети у цвет, зарива се дубоко у њега, буши јогунасто, страсно, скоро брутално, себи место у њему.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Дан се сломи, не ја: слази плава вечер. Док се земља хлади — свет нејасан бива. Небо ми у главу већ звезду зарива Са шиљбоком једне мисли као глечер.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мијат се збуњено клати пред њим. — Наследник ти се родио, чича-Аћиме... Гледају се. Аћим га не види. У њега се зарива „наследник“ и укива му ноге у калдрму. — Шта сам ти рекао? — рече тише и тврдо.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И у смртном трену, У немоћи вришти и мре у горчини. Шкрипе трошне кости и уди што вену. Модре, црне нокте у песак зарива. Из уста просипа крв и жуч и пену. Отворила уста, умире и снива Бесни танац, раскош Иродова дома.