Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и влажног осмеха; чим би чуо крцкање дрвених степеница што су водиле у његову собу, он би брзо легао на кревет и заривао лице у јастук, а девојка се сваког дана све дуже задржавала у соби. Мокра жаба ходала му је по потиљку.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Само му је једна овца, тврдоглаво, лизала сузе док је дечак, смлаћен тим чудом које се збивало у њему, заривао шаке у њено руно. Тако се у Вишњићу зачела мајушна а чврста тачка која је светлела.