Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он једини зна да сада још више зависи од оца и жене. Више од ње. Као да су се све жиле његовог живота зариле у њу: из ње се он храни, трује, пати и радује. Ћути, кривац. Слаб и неотпоран, чека њене прекоре и ударце.
Падање је кратко трајало и трњење од удара остаде у њему. Не може да устане, песнице се зариле у гњецаву смоницу. — Ко си ти? — неко строго викну над њим. Још више се уплаши и зби на дну гроба. — Излази напоље!