Употреба речи зарили у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Тај њен шапат, испрекидан крицима, да је било мало, да је сувише кратко, толико су се Павлу, после, у мозак зарили, да је лудео, кад би остао сам, у ноћи.

У мукама, њени су се зуби били, у те усне, дивље, зарили. Тада су се болови већ били стишали и муке су биле прошле. Лице јој је добило неку лепоту, као кад су били сретни.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А била је јесен.“ Дуго је говорио о збегу у врбаку, чије је слабе ватре киша погасила чим су тополови чамци зарили кљунове у другу обалу њихове бежаније. „Твој деда до краја живота остао слуга и воденичар.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

као меке воштанице; дебеле чамове греде рашчешљане у танка влакна као повесмо кудеље; точкови, склизнув са шине, зарили се у насип и окрећући це ту у месту самлели сав шљунак око себе у ситно брашно; вагони најашили један на други и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности