Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Слуша шум Јадрана, И где век за веком неосетно следи. Стар и малаксао, и са гривом седом, Он је тешке шапе зарио дубоко, Докле мирно држи у обзору бледом Свој мраморни поглед и студено око.
Он је ту пао с кликтањем, с непознатом радошћу, и зарио одмах свој кљун, оштар као челик. Он је отварао пожудно све нове и нове ране, широке, свеже, лепе.
И док све спава, он је ухватио за бело грло, зарио јој дубоко зубе у њ, дубоко, да је ударила крв, и она се почела кидати у страсти, боловима, пожуди.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Облачила се и спремала, очигледно, да напусти кућу. Исакович је био, међутим, зарио нокте у своју шаку, и освестивши се, викао сам себи – нечујно – да сад, само сад, не сме попустити, да сад, још сад,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА: Па ако је одложена, одложена је моментално, али ће је бити. Је ли, Спасоје? СПАСОЈЕ (који се зарио био у неко писмо, тргне се): Па да, разуме се! АГНИЈА: А на венчану хаљину треба за времена мислити.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
— рекла је Рашида задахтано. — Кладим се да нећеш издржати толико! — Већ си се кладила. Издржаћу! — зарио сам главу у песак, али су ми очи искакале из лобање.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Додирнула га је косом, више пута, када му је прилазила руци. И он је каткад додирнуо њену косу. Затим би брзо зарио своје нокте у дуван, који је сушио на сунцу и крај ватре.
Милићевић, Вук - Беспуће
Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло. Како му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топлине у својим успоменама да њима мало разгали, загрије, оживи ову туробну, ледену,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
јаукну човек с ножем заривеним у прса, први пут у слабине, осетио је То по брзом и меком улетању ножа, други пут је зарио у мрак и ребро му искренуло нож, па још једанпут, више удесно, зашишта мокро, још једанпут...
Поред њене главе зарио је своју у јастук. После се опет надносио над њу и молећиво шапутао отеченим уснама. Одједном, мучећи се у страху,
Краков, Станислав - КРИЛА
— Падамо, падамо... Огромна тестера страха пререзала преко половине. Зарио је прсте у ивице та, као да га је хтео уставити. Уронио је у плећа свога вође, који је нешто журно полугама.
Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви. Онај јаук му је остао у глави. Па не само тај први. У тело, које је пало, зарио се одмах још нечији бајонет тако снажно да је продро чак и у земљу, шкрипнуо и савио се, а онај је јекнуо још једном
— Шта мари, има их данас много овде. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Сећао се само како се зарио нож у рањено месо ноге и почео да сече, и како је рикнуо од бола, после је ућутао, само су му груди високо скакале и
Под сваким дрветом је по неко погинуо. Чак и кувар Цоња. А када је он зарио ономе двосечни нож у груди, над њима није било лишћа, већ само тамни, стиснути свод неба. А сви тако једнако јаучу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најзад сам горе. Лежим потрбушке на нечем меканом и топлом, лице сам зарио у рески мирис биља и земље, жмурим и пуштам да ми се сваки мишић опусти и олабави пре него што отворим очи, устанем,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Зар не жалиш, Стефане, забога? — Не жалим. Доста школе, сад долази право учење. — Зарио се у књиге, и сам је радио. Почео је чудно да сазрева и да постаје збиља фигура необична.