Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Полупајте оно као цименту. Ја оценим и за трен ока нема вам онде ни мрава, све стоји „глат!“ Једном сам заробио целу коњичку батерију, па све нови камути и седла, цакле се.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је био депутат при изборима митрополита. Ишао је у рат на Францеза и Прајса. За себе ће навести, колико је заробио непријатељских официра. Не намерава да мољака.
Хорват је – и официре – за тако што, шамарао. „Кажите му да знам да је, на заседи, ноћу, у снегу, заробио два официра и да се, том приликом, ранио. Млад је, далеко ће дотерати!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
прометнуо Једино га она разуме Загрљај њен једини има Облик његове жеље Мутаве и бездане Сенке је њене све У себи заробио Слепо је заљубљен И никакве друге лепоте Осим оне коју воли и која ће му доћи главе Не види ПУСТОЛОВИНА
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби Тантал, Танталус — по грчкој
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Позва нас воднике. Био је сломљен. Али се прибра и поче тихим гласом: — Чули сте и видели сте... Непријатељ је заробио пук и по пешадије и ону нашу батерију. Сада, он поседа обалу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тражи љубави, насладе, и кад то не нађе, онда се у њој постепено ствара мржња према ономе, који га је тако оковао, заробио... и настају бурне сцене, отрован живот, — пропаст куће... »Не, никада ја нећу себе дотле довести...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ти издао пријед и послијед, обрљао образ пред свијетом, похулио вјеру прађедовску, заробио себе у туђина! Што се хвалиш градом и господством — сви градови што су до нас турски, јесам ли их опсуо мраморјем, те
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих. И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Неисцрпне су, напротив, биле радости које ми је подала игра миша. Заробио бих у огледалцету зрачицу сунца, одразио је с мале површине стакалца негдје напоље, на мрку плоху самостанског зида,
Ћипико, Иво - Приповетке
животну сласт: хтјела би пожурити доље к рибарима, али се боји свога човјека, — њега се боји, који јој младост и живот заробио, а ништа јој за то у замјену није дао... Пред сутон сједи Антица пред кућом и ишчекује Марка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Да. Двадесет девети. Чему се чудите? — Како да се не чудимо, кад ми је двадесет девети пук код Лесковца заробио батерију и побио војнике. — Ево вам сада прилике да се осветите, и у исто време прославите. Молим вас...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и игра „ситно калуђерски“, јер је то одиста најбољи начин да без муке савлада разбојника који му је разорио кућу и заробио жену. Он мудрошћу, у ствари, побеђује и џина Латинина, па и самог Мусу Кесеџију.
понекад су их продавали Латинима, као што је учинио Ватрица Стјепан са пашом Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па
Кад је Страхинић добио писмо и решио се да у турском табору потражи крвника који му је разорио кућу и заробио љубу, није се обратио за помоћ Југовићима, него Југу, као домаћину задруге.
вјерну твоју љубу заробио, одвео је у поље Косово, — љуби твоју љубу под чадором, а ја, сине, кукам на гариљту, а ти вино лијеш у Крушевцу!
да потражим душманина мога, а царева грдна хаинина. који ми је робље заробио. А немој се, тасте, препанути ни за твоју ђецу убринути.
ни динара, ни ја тражим твоје дуговање, но ја тражим силна Влах-Алију, који ми је дворе растурио, који ми је љубу заробио; кажи мене, старишу дервишу, кажи мене мога душманина!
има девет годин' дана како чекам ја такове гласе: Маркове сам похарао дворе, похарао, огњем попалио, вјерну сам љубу заробио, још је за се нијесам вјенчао; све сам чекô док погине Марко, а сад ћеш ме ти вјенчати с њоме“.
Оде беже у нову механу, оде пити с четницима вино, да се вали Турцим’ Удбињаним’ каквога је роба заробио. Подиже се лијепа ђевојка, она иде на тавничка врата, и донесе једну кову вина, на узицу спусти у тавницу, са тавнице
После ове битке Милош је у Китогу потпуно уништио остатке разбијене турске војске и заробио сабљу Кулинову. Као велики јунак показао се у бојевима на Дрини 1807—1810. Погинуо је 1811.