Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пут иде баш кроз сред Зарожја, поред вратница кметових. Страхиња помисли и нехотице да би добро било да се сврати мало код Пурка и још неких
— Знаш ли ти неког Саву Савановића? — подвикну Ћебо. — А одакле сте ви, децо? — упита баба. — Из Зарожја! — подвикну Ћебо. — А? — учини баба, не чувши добро. — Их, ала је глува!
— учини баба, не чувши добро. — Их, ала је глува! — рече Ћебо дружини, па се искашља и зину што игда може: — Из Зарожја! Пси опет залајаше и завијаше иза куће. — Е ако, ако!
— Ко је то? — учини Радојка и стукну мало натраг. — Не бој се! — вели јој Страхиња. — Наш познаник из Зарожја. Хајде, Радојка! — Болан, Страхиња... како ћу?... — поче се она као устезати. — Лепо! Хајде с нама! — шану Ћебо брзо.