Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Како би то било да начини човек хаљине од ексера, па онда да зарони?... Баш би се набо! — рече Марко и опет погледа по свима. — То би добро било!
вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један — Ја шта ти мислиш, мој брате! Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.
Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи... Дај да се зарони. Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир... — Зар глуво доба, па зарони у воду?
Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи... Дај да се зарони. Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир... — Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости. — Јакако, мој брате!...
Дај да се зарони. Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир... — Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости. — Јакако, мој брате!... Зарони ти он лепо.
— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости. — Јакако, мој брате!... Зарони ти он лепо. Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Збогом! — Збогом!... И Станко изиде из воденице. Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...
Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке. Црне мисли раздираше му душу. Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...
Као у грозници пробунца: — Сад ме више ништа не питај!... Ваљда сад све знаш!... Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. Крунија се забезекнула. Надала се свему пре неголи томе. Али је срце мајчино меко.
— Како што? Зар он није хајдук? — упита Крунија. — Ако је! — Шта велиш?! И поглед мајчин зарони јој у душу. Она задрхта. — Н... н... ништа... — А ти рече: ако је хајдук... — Па јест. Он је поштен човек...
— рече он. — Ти ми буди пријатељ. Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... Онда седе и зарони главу у руке... Црне мисли овладаше њиме.
— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду... Риба!... Ја грдног сома што зарони!... Стоји колико човек!... — Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
пуловеру и шишкама на челу спуштеним све до трепавица, поклони његовом кретању неочекивану елеганцију – а час касније зарони у неки чудан мирис, који сигурно није потицао из његовог града, и још чуднији начин играња, у коме се девојка
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Поглед више не може да суновратке зарони у познат удубљен предјео, да срце претвори у слободну птицу која ће запловити низводно као чапље за сушна времена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А ђаво му одговори: „Ајде де.“ Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му св.
“ А ђаво му одговори: „Ајде де.“ Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му св. Аранђел међу тим не однесе сунце.
У том му падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака, да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима мор - | скога пијеска. Како ђаво зарони, а св.
Како ђаво зарони, а св. Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к
” А ђаво му одговори: „Хајде де.” Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му свети Аранђел дотле не однесе сунце.
” А ђаво му одговори: „Хајде де.” Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му свети Аранђел дотле не однесе сунце.
У том му падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака да му чува сунце док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска.
Како ђаво зарони, а свети Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Затијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива. Међутијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Примењујући тај свој закон, зарони Архимедес круну у воду и измери помоћу осетљивог кантара њену тежину у том њеном зароњеном положају.
Краков, Станислав - КРИЛА
Омалена прилика ађутанта поздрави. Тихо дозва ордонансе. Цела се група крете и зарони у полеглу масу на неравној земљи. Чуло се шиштање и хркање заспалих. Ноћ је мирна. Ни једног пуцња.
Ћипико, Иво - Пауци
Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу. Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли. Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Позва Капљица свог небеског коњића, али Зрачак се једва проби до ње кроз мирисну завесу лишћа, зарони у воду и рече: — Брзо! Брзо! Не опраштај се! Тежак и далек је пут пред нама.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— вели Таска. — Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...