Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет уђе у кућу да се умије, јер сав беше изгребан по лицу. Тако се сврши тај састанак зарошки. Рано на Петровдан, још пре сунца, сео је Страхиња код Змајевца, најхладнијег извора у свој Овчини, што је баш
— Може, може, ја!... — замуца поп, па узе чашу, диже се и као да хтеде нешто рећи, па само попи и седе. Зарошки поп није био ни онако речит, а кад се нађе на каквом весељу с људима, баш му се нешто узме језик, те не уме ништа више