Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти си сат од којег небо зарумени, Символ већи него бол људски што грца; И ти си божанству ближа него мени: Више закон света, него закон срца.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па ви не бисте хтели Швабицу? — Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. Шамика се зарумени, — надао се томе. Господар Софра је необорив православљанин. — Нећу на две феле да се у кући крсти.
Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику. Фрајла Лујза се зарумени. Она је њој већ много о Шамики говорила.
Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени. Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. — Лепа златна коса, као злато №З, — рече Шамика па опет завије и метне у
Читај! Лујза узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита. Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест. Поливају је водом. Отац мирно удали се.
Милићевић, Вук - Беспуће
флорентинским шеширом, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином бијелом пути која се покадгод зарумени, са доста обичнах потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која се тренутно јавља из њезиних
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зора зори, та зора бијела, Би бијела па се зарумени, Е угледа изненада драго, Оно, брате, сунце огријано, Па се зави у копрену златну, И утече са неба ведрога.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек с девојке зарумени воће тамном ружом дисове мекоће. Откриј недра, историјо сура: позна зрелост у корову спава, парабола, од бола
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ову чашу женама што миришу на жито. Нек ово вино, што ево просипам, зарумени лепше него оне ране на браћи њиховој, што су били виши него косе, тврђи него мотика и веселији него рало, кад уђоше.
Нек моје вино, које просипам ево бесно по овом белом, свечаном, чаршаву, зарумени у славу друга мог, каплара Проке Натуралова, кога су стрељали, 916, новембра првог.
Нек моја здравица проспе ово вино што не може да утоли жеђ. Нек моје вино зарумени у славу кола Банаћана, пуног бећараца, што се играло бесно, без јаука, у једној венеричној болници дичне хабзбуршке
Наши ђаци су се увек враћали у зору кући. Дрвеће, тада, и сад зарумени, али нема више оних који стоје, гологлави, под њим, млатарају рукама и говоре о социјализму.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
се у то заплака, И што је грло носи прокука, Грунуше испод очних капака Сузе, ко кишница из олука, И сва се у лицу зарумени (Ко кад се стави превише ружа): „Јој, куку ли си јадној мени, Ја губим могућност да стекнем мужа!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јан смјерно ступи па застаде. Као да си га жеравицом посуо по бјелутноме лицу, тако се зарумени. На њему бјеше просто али веома чисто црногорско одјело, а за пасом леденица.
„Е бруке наше!“ рече она дижући се. „Да ово ко види?“ Видјела бјеше то зора на истоку, па зар с тога се и она зарумени. А звијезде, стражарице ноћне, оне поблиједеше, па као да одлећеше у вис. Нестаде их. С тога ли зар?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад би стари бар једном заборавио да упали светионик!« Али старац је, тачнији од Вечерњаче, чим се руб западног неба зарумени, палио џиновски фењер, све док једне ноћи море не подиже таласе високе као кућа, а њега ухвати грозница.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Затим се мало замисли. „Да, брајко мој, док си млађан, лете ти ловори сами од себе на главу“, рече он, а ћела му се зарумени. „Али Аристархос је богаљ!“ успротиви се Теокритос. „Он рамље при ходу“, додаде Калимахос.
Где лежи граница дејства тежиног?“ Поче да се смркава. На небу, изнад његове главе, зарумени се Месец у првој својој четврти. Њутнове мисли одлетеше до њега.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Тек то рече, а исток се Зарумени, — дивна слика — Да л’ од жара моје среће, Ил’ од стида с вена лика? ЛXВИИ Овај лептир златокрили, Што с’ на
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И њено се зарумени лице, Она понови: Ваше величанство, краљице, краљице... И одмах јој се из црвене кадифе обнажише две дојке Као две