Употреба речи заруменила у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Много су певали. Када су певали: „У мјесту пријатном”, Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова. Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати.

Љуба уђе у собу; мати је сама. — Слуга сам покорни. Љуба матер у руку пољуби. Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила. — Изволите сести. — Хвала. — Ви сте већ готово на нас заборавили били.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Каза свакоме род и постојбину и што је иначе о коме знала. Јанко је слушаше и гледаше пажљиво. Заруменила се бјеше од рада и огња, здрава, чила, а онако у присјенку, бјеше сушта противност његова.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџијска ћерка, па

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности