Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Благи старац благосиљаше и у исто вријеме питаше за здравље свакојег постаријег. Лице му, обично жуто, бјеше се заруменило од свјежа ваздуха и од покрета, те му чисто весело играху очи и осмијак на устима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сигурно је млака струја слаткога немира јурнула његовом крви, јер му се лице заруменило, подигнута рука укочила у ваздуху, а зелена боја поцурила дуж рукава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Права, широка и лепо калдрмисана, улица води кроз зеленило тог гаја богова. Сунце је стрмо зашло, небо се заруменило, лаки вечерњи поветарац пољуљкује вите палме између којих корачамо и долазимо до главног храма вароши, Есагиле,
природа је ту учествовала са пуно љубави: прекрила Партенон са плавим небом, а сунце га је, хиљадугодишњим пољупцем, заруменило нежном бојом живог бића.
Стрма улица води нас ка Новом Мосту. Небо се заруменило, а раскидани облаци претворише га у херојско поприште, ношено безбројним минаретима Стамбула.
Када се небо заруменило, мени је свануло у глави да се при нашој реформи ради у ствари о решењу овог задатка: Ваља остварити такав календар