Дучић, Јован - ПЕСМЕ
у напону врелу, Мач скрхан на самим врховима тврђа, Има победничку гордост на свом челу: Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У песми су њиној гласи других река, И на крилима
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
и ћутње, и општега назатка Чувао си говор као што се чува скупоцена алатка, Која, и кад се не користи, не треба да зарђа. А у гадости и ругоби загађена реч је најгрђа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
њена ноћ Страх ће осетити само најхрабрији Послушни ће држати цвет у руци Док се срце не претвори у шљунак и време не Зарђа Не пати, јер ћеш закаснити; чудесно Чути нећеш: дивни подтекст грома, И псе који чувају свете области У отвореном