Употреба речи зарђао у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

На дувару је висио св. Никола, а на страни једна дуга пушка и један ножић. Ножић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уза ону сјајну пушку на којој се све сијало.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ваљало је ту намјестити стубе под четвртаст отвор на таваници, с десет напабирчених кључића отварати зарђао катанац на капку, надићи тежак поклопац и, коначно, увући се у прастари мрак, сјенке и бог те пита какве разбојничке и

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ми смо са тих грађевина, и са трећег спрата, скакали у песак. Једном сам се, на једној дасци, на зарђао ексер набо и он ми је рану исисао. Како то раде Индијанци, из племена Сијукс.

Боје, као зарђао наковањ. Небеса Босне, на којима се догађају, јутром, толика чуда, чије узроке око не може да сагледа.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

вежу за јарбол Ако си постао песник тако ти и треба Сад поштуј наслеђено блато Буди туђа песма туђа срећа Буди гром зарђао у мору Онима који своде свет На прву реч недовољно одгојену И птицу која налази своје законе у ветру Препустимо сав

Станковић, Борисав - ТАШАНА

У дну баште назире се некадашњи шедрван, пресушио, зарђао. Иза њега, по остатку старога зида вије се ладолеж из кога вире трошни, земљом и травом покривени каменови.

Тата каже да ћемо онда и шедрван одавде узети. Истина, доста је стар, зарђао, али ћемо га обојити новом бојом, па ће тада тако лепо бити код нас. (Одлази на капиџик.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности