Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Молимо Те, свети Јоаникије Девички, засветли испред оних који пале, устани пред оне који кољу, и њихове лучеве погаси, ножеве растопи, окове раскуј, од њихове
У овом свету несланих мора и јела, Док нам се броје последњи тренуци, нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице, со суза, скупљена у Твојој трећој руци!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Миленко опколи, Турци угасе свеће. Миленко запали доста крпа и баци унутра, засветли се, и они споља све побију, главе одсеку и у Београд донесу.
(Говори се да је Луко од Думаче вратио једног момка, те је кућу запалио.) Веће се засветли и по нашем шанцу, и ми са 18 момака побегнемо низ поље шабачко за прочом нашом војском.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди. У души засветли... које је то доба: Зора или вече? Плам што је заблисто; Шта је? Мислим љубав, а оно је злоба!...
Пашће паучина на мачеве грубе, А скромно ће рало опет да засветли; И као што јуриш сад огласе трубе, Уранке ће мирне да јављају петли.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Буре! Јес, јес, има црне очи, крупне – морала је бити, кад је била млађа, неко чудо – али сад, кад засветли очима, све бежи.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста! Како уђе, одмах зове своју жену: — Жено, — вели — овдје чоечја кост мирише; који имаде, казуј одмах!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања. Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања. У зрелој јези сурога иња цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Шта ће рећи... Саже главу кô јагњенце, па потписа. Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима. Гојко се насмеши задовољно, победоносно.
очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнуши: — Гле, тата !... Откуд ти по оваком времену?!...
Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх... Као да се пита: шта је ово, чије је ? Ко сме ово узети у своју руку ?...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он стаде да мисли, и наједаред, као муња, засветли му цело питање у свести. Он се пренерази, пребледе и осети како почеше да му клецају колена.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса. — Ко је?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста! Како уђе, одмах зове своју жену: „Жено“ вели „овдје чоечја кост мирише, који имаде? казуј одмах.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад, ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста. Како уђе, одмах зове своју жену: — Жено, — вели — овдје чоечја кост мирише; који имаде? Казуј одмах!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
5 Мукло то нечуј неки у мени случи. Прснув занемела срћу дâ гласа струна. МИСАО 1 Тишином чудно све ми засветли — крилата походи ме она. Нерођених зора запоју ми петли; са дна искон-мора потонула, чујем, брује звона.
Души то, светли за лет, тајно израстају крила. 7 Тишином чудно све ми засветли — крилата походи ме она. Нерођених зора запоју ми петли; са дна искон-мора потонула, чујем, брује звона.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Кмет се очајно дерô, кô село да негде горе. Најпосле испаде неко, комотан, из вајата. Буктиња засветли јасно, а пред њим - општински ћата.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Зора зори, ено свиће Лепи данас данак биће! Хај, урани па устани, Све већ чека – на тебека! Сунце грану па засветли По дворишту поје петли. Па и голуб већ полеће Да уграби зрнце веће!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Не тужи, Милице; лепо ми се чини да нам у тим речма остаде душа детиња, па као да је и он ту — и Бошку засветли фењер у очима.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Јарки пастири наше паше, И толка чежња, жал и туга Над земљом тамном куд пројаше Сводом засветли нова пруга. ПРЕВОДИ ПИЈАНИ БРОД Како силажах онда ленивим Рекама, Ја не осећах више вођство аласке снаге: Пискави